ORUŽJE KIJEVU STIŽE S BALTIKA: Američki predsednik uputio dosad najotvorenije pretnje Moskvi ukoliko Rusija napadne Ukrajinu
AMERIČKI Stejt department dozvolio je baltičkim članicama NATO i susedima Rusije - Litvaniji, Letoniji i Estoniji - da pošalju rakete i drugo oružje američke proizvodnje u Ukrajinu, dan pošto je američki predsednik na konferenciji za medije u Beloj kući povodom prvih godinu dana na predsedničkoj funkciji predvideo da će Moskva krenuti na Kijev.
Foto AP
Bajden je zapretio da bi invazija na Ukrajinu izazvala odgovor koji bi skupo koštao Rusiju i njenu ekonomiju, sugerišući da će ograničiti pristup Moskve međunarodnom bankarskom sistemu. Kremlj, koji odbacuje optužbe da planira napad, odgovorio je da Bajdenove reči neće pomoći smanjenju napetosti, već destabilizaciji situacije.
- Pretpostavljam da će Putin krenuti ka Ukrajini - kazao je američki predsednik, dodajući da smatra da ruski kolega Vladimir Putin još nije doneo konačnu odluku.
Priznao je, takođe, da je NATO podeljen oko toga kako da odgovori ako dođe do "manjeg upada". Upitan da pojasni šta je manji upad, Bajden je ukazao na sajber napade i prisustvo ruskih obaveštajnih službenika, za koje Vašington tvrdi da su već u Ukrajini. Džozef Bajden, Foto AP
No, na Bajdenov nagoveštaj o mogućoj podeli u NATO, Kijev je reagovao da ovim lider SAD "daje zeleno svetlo Putinu da uđe u Ukrajinu". Rečeno je i da će se svako kretanje ruskih snaga preko granice tretirati kao invazija.
Bajden je rekao da bi invazija u punom obimu bila "najvažnija stvar koja se dogodila od Drugog svetskog rata", sa rizikom da se izlije van granica Ukrajine i "mogla bi da izmakne kontroli". Prognozirao je da će Rusija vojno pobediti u invaziji, ali uz velike gubitke.
- Oni će platiti visoku cenu, odmah, kratkoročno, srednjoročno i dugoročno ako to urade - rekao je on.
Uoči današnjeg razgovora u Ženevi sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, šef Stejt departmenta Entoni Blinken je rekao da neumorno teži mirnom rešenju krize, mada nema znakova da Moskva i Vašington mogu postići diplomatski sporazum u Švajcarskoj. Kremlj želi da se snage NATO povuku iz istočne Evrope i vrate na nivoe razmeštanja iz 1997. godine, što je Blinken odbacio, dok razgovara o nizu sankcija Moskvi sa evropskim saveznicima. Konvoj ruskih oklopnih snaga na Krimu, Foto AP
NATO je, istovremeno, najavio premeštanje trupa na svoj istočni bok u slučaju napada, dok SAD snabdevaju Ukrajinu poverljivim obaveštajnim podacima. Direktor CIA Vilijam Berns posetio je Kijev prošle nedelje i podelio procenu rizika sa kabinetom Zelenskog.
Bajdenova administracija je obećala da će pojačati vojnu pomoć Ukrajini u slučaju ruske operacije, ali je isključila slanje trupa.
PITANjE MIRA U EVROPI
NEMAČKA ministarka spoljnih poslova Analena Berbok pozvala je Moskvu da ne eskalira situaciju sa Ukrajinom, upozoravajući je da će biti suočena sa nizom sankcija ako tenzije dalje eskaliraju. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, istakla je: "Ovo je ništa manje nego pitanje održavanja mira u Evropi". Blinken je kazao da će SAD i njihovi evropski saveznici predstavljati jedinstven front. Foto AP
"KRIMINALNI PROPUST"
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova (na slici) kritikovala je američke novinare koji su tokom Bajdenove konferencije za medije otvoreno govorili o napadu Rusije na Ukrajinu, ali su se uzdržali od pitanja o širenju NATO na istok. Ona je takvo ponašanje novinara ocenila kao "kriminalan propust".