NOTR DAM JOŠ VIDA RANE OD POŽARA: U punom jeku radovi na Bogorodičinoj crkvi u Parizu, čiji je krov izgoreo, a enterijer oštećen

Sada je na redu obnova unutrašnjosti, ali su neki planovi o modernizaciji izazvali veliku polemiku u javnosti.

Notr Dam, čija su zvona slavila Kosovsku bitku uz moleban na koji je otišao lično kralj Šarl Šesti, tek čeka na unutrašnju restauraciju. Do sada su napori uglavnom bili usredsređeni na konsolidaciju zdanja, prekrivanje velike rupe koja je zjapila iznad transepta na krovu delom iz 12. veka i uklanjanje skela usijanih u požaru.

Isečeno je, tako, 40.000 cevi, teških 200 tona, od kojih je polovina štrčala 40 metara uvis i koje su predstavljale veliku opasnost po urušavanje čitave katedrale. Sada te opasnosti više nema.

U međuvremenu se krenulo i u biranje drvene građe za krovnu konstrukcije i replike tornja podignutog 1860, koji je zamenio originalni, postavljen 1250, pa sklonjen 1786, do kada je imao i funkciju zvonika. Toranj će, baš kako je želeo predsednik Emanuel Makron, biti obnovljen po uzoru na onaj koji je već postojao, dok su modernističke vizije, bar kada je o tornju reč - odbačene. U tu svrhu oboreno je čak 1.000 hrastova. Prva stabla su pala u martu prošle godine, a sada se čeka da im vlažnost spadne ispod trideset odsto, da bi mogla da budu predata stolarima, za šta se, obično, čeka najmanje godinu dana.

Trenutno se, u ateljeu u oblasti Eson, renoviraju i 22 slike, iz 14, 17. i 18. veka, iz unutrašnjosti crkve, koje su u trenutku požara odnošene u Luvr i Gradsku kuću Pariza, a za njih se iznova prave i ramovi. Očekuje se da budu spremne do 2024.

Sada je na redu unutrašnja obnova. Tu je ovih dana došlo do velike polemike. Jer, planirano je osavremenjivanje, koje mnogima nije po volji. U javnosti se pojavilo i otvoreno pismo poznatih ličnosti koje traže da se restauratori vrate tradiciji. Između ostalog, osmišljeno je drugačije osvetljenje, a predviđene su i klupe s točkićima umesto ranijih fiksnih, da bi se stvorio širi prostor za kretanje turista u centralnom delu.

Plan je i da se postave dela modernih umetnika, koja tako treba da "povedu dijalog" s radovima starih majstora. Nova mladost Bogorodičine crkve podrazumeva, između ostalog, i "funkcionalniju, pragmatičnu i didaktičku" unutrašnjost, s projekcijom biblijskih rečenica na zidovima na više svetskih jezika, kao i postavljanje modernog ozvučenja.
Eksperti za baštinu su početkom decembra već dali zeleno svetlo za dekoraciju, uz neke ograde, koje se tiču ostanka skulptura na starom mestu ili uvođenja pokretnih klupa. Oni koji podržavaju stari izgled, ističu da francuski majstori vladaju originalnom procedurom srednjovekovne gradnje, a da istovremeno sve mogu da izvedu i na osnovi postojećih digitalnih zapisa unutrašnjosti čitavog zdanja. Ipak, spaljena tradicija se, izgleda, neće vratiti. U obnovi bi, možda, mogli da učestvuju i trodimenzionalni štampači!

PRVA MISA 16. APRILA 2024?

PLANIRANI ritam obnove kasni. Sve je usporeno epidemijom, ali i zagađenošću olovom iz krova. Francuski predsednik je obećao da će potpuna rekonstrukcija biti završena za pet godina, za Olimpijske igre u Parizu. Ipak, konačno renoviranje do tada neće biti gotovo, ali je postavljen rok da 16. aprila 2024, bar, bude spremna za prvu misu. Očekuje se da do tada, ipak, gro radova bude priveden kraju.

DONACIJE

U PRVOJ fazi obezbeđivanja zidova potrošen je 151 milion evra, umesto procenjenih 165 miliona, što bi bilo dva puta više nego što je predviđeno na početku. Donacijom je ukupno sakupljeno 833 miliona, u čemu je i Srbija učestvovala s milion evra.