ZAHTEV IZ MOSKVE "GLATKO" ODBIJEN: Dijalog na sastanku saveta NATO-Rusija stigao do slepe ulice

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je priznao da postoje ogromna neslaganja u stavovima.

- Te naše razlike neće biti lako premostiti - poručio je on.

Rusija je, prema njegovim rečima, juče izašla sa konkretnom zabrinutošću i zahtevom da se prestane s prijemom novih članica u NATO iz istočnog partnerstva, ali su to u Briselu glatko odbili, potvrdivši NATO politiku "otvorenih vrata" i pravo svake nacije da odabere svoje odbrambene aranžmane.

- Saveznici su bili jednoglasni u tome da neće odustati od suštinskih principa - poručio je šef NATO.

- Samo Ukrajina i trideset članova Alijanse mogu da odlučuju o tome kada je Ukrajina spremna da postane član NATO. Niko drugi. Rusija nema veto na to da li Ukrajina može da postane članica NATO.

Takođe je istakao da su saveznici spremini da pomognu Ukrajini na putu ka članstvu, u primeni reformi i modernizovanju snaga u dostizanju NATO standarda, ali i naveo da se na nju ne odnose odredbe direktne odbrane u slučaju da bude napadnuta, pošto još nije članica.

- Rusija ima vojne snage u Gruziji, Ukrajini, u Moldaviji. I te snage su tu bez saglasnosti vlada ovih zemalja. Oni su nepozvani i nisu dobrodošli. NATO saveznici su pozvali Rusiju da povuče ove snage i poštuje teritorijalni integritet i suverenitet ovih zemalja.

To je fundamentalni princip poštovanja granice svih zemalja za mir i bezbednost u Evropi - rekao je Stoltenberg posebno istakavši kontinuirano nagomilavanja ruskih snaga na ukrajinskoj granici.

Na pitanje da li misli da je gomilanje ruskih trupa na ruskoj teritoriji veća pretnja po mir od slanja NATO oružja Ukrajini koja nije članica, Stoltenberg je rekao da je Rusija već koristila vojnu snagu protiv Ukrajine ulaskom na Krim.

- Rusija je agresor. Rusija koristi snagu protiv Ukrajine - rekao je Stoltenberg i naglasio da Ukrajina ima pravo na samoodbranu i da joj NATO u tome pomaže.

Moskvu je optužio i za, kako je rekao, kršenje sporazuma o naoružanju. Koliko je situacija napeta, potvrdio je i rečima:

- Postoji realni rizik od novog oružanog konflikta u Evropi! Zato su ovaj i ostali sastanci ove sedmice važni, da bi se to sprečilo.

Stoltenberg je dodao da je dijalog težak, ali prilika za pronalaženje političkog načina za napredak ne bi trebalo da bude propuštena.

- Rusija je naš sused i moramo da sednemo i rešimo zajednička bezbednosna pitanja. To smo uradili i ranije. Moguće je. Od Hladnog rata smo napravili veliki napredak - istakao je Stoltenberg i pozvao Rusiju da "izabere put dijaloga a ne konfrotacije".

S tim u vezi najavio je i ponovno otvaranje predstavništava NATO u Moskvi i Rusije pri NATO.

Ali, osvrnuo se i na opciju ukoliko dijalog ne uspe.

- Moramo da budemo spremni za to ako Rusija izabere konfrontaciju. Svako korišćenje sile protiv Ukrajine bilo bi ozbiljna strateška greška zbog koje bi mogla "Rusija plati visoku cenu" - bio je oštar generalni sekretar NATO.

Za sada nema novih datuma sastanaka za Savet NATO-Rusija, jer je, kako je istakao, Moskva tražila vremena da razmotri situaciju i spremi odgovore.

NATO I RASPAD JUGOSLAVIJE

- JUGOSLAVIJA se nije raspala zbog NATO, već zbog unutrašnjih razloga. NATO je došao mnogo kasnije, na osnovu mandata UN da zaustavi strahote u BiH. Reći da NATO koristi vojnu snagu da menja granice na Balkanu je pogrešno - rekao je Stoltenberg.

Nije, međutim, odgovorio direktno na pitanje zašto je NATO ušao na Kosovo bez mandata UN, izjavivši samo da se "Jugoslavija tada već bila raspala" i da je to učinjeno da bi se "zaustavile strahote, kao i u Bosni".