RJABKOV NAKON SASTANKA SA AMERIČKOM DELEGACIJOM: Ne nameravamo da napadamo Ukrajinu, naše trupe su na našoj teritoriji

On je dodao da je objasnio američkim kolegama da Rusija ne namerava da napada Ukrajinu.

-Razgovor je bio težak, dug, veoma profesionalan, dubok i konkretan. Bez pokušaja da se nešto ulepša, da se ublaži, rekao je on.

Ruski političar je dodao da su Sjedinjene Američke Države veoma ozbiljno shvatile predloge Rusije o bezbednosnim garancijama i detaljno ih analizirale.

Kako je istakao, Rusija je na pregovorima objasnila da nema nikakve planove niti namere da „napada” Ukrajinu, pa s tim u vezi nema bojazni od scenarija eskalacije.

-Objasnili smo našim kolegama da nemamo planove i nemamo namere da ‘napadnemo’ Ukrajinu, a sve mere za borbenu obuku trupa i snaga sprovode se na našoj nacionalnoj teritoriji... Nema razloga za strah od bilo kakvog scenarija eskalacije u tom pogledu, istakao je Rjabkov.

Tokom razgovora u Ženevi, Rusija i Sjedinjene Amreičke Države pokrenule su pitanja o budućem sporazumu koji bi zamenio START (Sporazum o merama za dalje smanjenje i ograničenje strateškog ofanzivnog naoružanja), ali ovo pitanje nije bilo glavno, rekao je zamenik ruskog ministra.

-Razgovarali smo, na primer, o tome šta će uslediti posle Sporazuma START koji ističe za nešto više od četiri godine, koje teme bi trebalo da se razrađuju u isto vreme, šta će konkretno raditi radne grupe formirane u okviru dijaloga o strateškoj stabilnosti. Sve ovo je danas dotaknuto, ali nije zauzelo glavno mesto, objasnio je Rjabkov.

O neširenju NATO-a

Ruska strana je svojim američkim partnerima detaljno objasnila zašto dobijanje pravnih garancija o neširenju NATO-a ostaje imperativ za Moskvu.

-Mi smo, sa svoje strane, Amerikancima detaljno predstavili logiku i sadržajni deo naših predloga, objasnili zašto je dobijanje pravnih garancija o neširenju NATO-a apsolutni imperativ, zašto obavezno treba da dobijemo pravne garancije neraspoređivanja odgovarajućih udarnih oružja pored ruskih granica, a koje može da pogađa ciljeve na našoj teritoriji i zašto pokrećemo pitanje da bi NATO u velikoj meri trebalo da odustane od materijalnog razvoja teritorija država koje su pristupile NATO-u u periodu posle 1997. godine, tj. u periodu nakon potpisivanja temeljnog akta Rusija-NATO, naveo je zamenik ministra.

Rusija je takođe pozvala Sjedinjene Američke Države da preuzmu maksimalnu odgovornost, jer se rizici od mogućeg sukoba ne mogu potceniti, dodao je on.

Rusko-američki pregovori o bezbednosnim garancijama završeni su u Ženevi nakon skoro osam časova. Sastanak je počeo oko 9 časova i održan je iza zatvorenih vrata u prostorijama Stalne misije SAD pri kancelariji UN u Ženevi. Pauze su bile samo zbog kratkog ručka.

U nedelju je održan preliminarni sastanak u formatu radne večere. Nakon sastanka Rjabkov je rekao da je razgovor bio težak, ali poslovan i naglasio da je Moskva spremna da sasluša stav SAD, ali da je konstruktivan dijalog moguć samo u kontekstu revizije odluka budimpeštanskog samita o budućnosti Ukrajine i Gruzije u NATO-u.

Povod za razgovore bio je nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama koji je Moskva uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima u decembru. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajenje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.

rs.sputniknews.com