ALEKSANDAR DUGIN O KAZAHSTANU: U pitanju je sudbina postsovjetskog prostora, Rusija će potpuno izbaciti SAD iz svoje zone uticaja

- Nemiri u Kazahstanu skrenuli su pažnju svih  na problem postsovjetskog prostora. Sasvim je očigledno da se to mora rešavati na sveobuhvatan način. Eskalacija odnosa sa Zapadom oko Ukrajine i navodna „ruska invazija“ koja je tome prethodila i još uvek je daleko od skidanja sa dnevnog reda, kao i „crvene linije“ na koje je Putin ukazao odnose se upravo na ovaj geopolitički kontekst - piše Dugin u autorskom tekstu za ruski portal Katehon.

Dugin u svom tekstu dalje navodi: 

- Šta je Putin hteo da kaže svojim „crvenim linijama“? To nije samo upozorenje da će svaki pokušaj proširenja zone uticaja NATO-a na istok, odnosno na postsovjetsku teritoriju, naići na vojni odgovor Moskve. To je odbijanje priznavanja strateškog statusa kvo koji je nastao nakon raspada SSSR-a, kao i dovođenje u pitanje legitimnosti pristupanja baltičkih zemalja NATO-u. Samim tim i celokupne američke politike u ovoj zoni. Putin jasno kaže: kada smo bili slabi, vi ste to iskoristili i uzeli ono što, po istorijskoj logici, pripada samo nama; sada smo se urazumili, prevazišli liberalno ludilo i izdajničke atlantističke trendove 80-ih, 90-ih godina i od sada smo spremni na punopravni dijalog sa pozicije snage. Ovu tezu potvrđuju stvarni koraci – Gruzija 2008, Krim i Donbas 2014, sirijska kampanja. Ponegde smo vratili svoje pozicije, a Zapad nam ništa nije uradio. Svoje uspehe smo učvrstili sigurno i nepokolebljivo.

Sada je Rusija spremna da nastavi Evroazijsku rekonkvistu, odnosno konačno izbacivanje proameričkih mreža iz čitave naše zone uticaja. 

Rusija je pod Putinom od regionalne sile prešla u status jednog od tri punopravna pola multipolarnog sveta. I Putin je odlučio da je došlo vreme da se ovo konsoliduje. To znači kontrolisati ogromno područje, koje je ponekad prilično daleko van sopstvenih nacionalnih granica. Zbog toga su američke vojne baze razbacane po celom svetu. I Vašington i Brisel su spremni da brane i jačaju ovo prisustvo. Ne zato što „imaju pravo“, već zato što žele i mogu... A onda im se na putu pojavljuje Putinova Rusija i kaže: stani, nema dalje, što pre ograničite svoju aktivnost u zoni naših interesa. Nismo više slabi. Ne verujete mi? Pokušajte da proverite.

Sve ovo objašnjava situaciju oko Belorusije, Ukrajine, Gruzije, Moldavije, a sada i Kazahstana. U stvari, došao je trenutak da Moskva najavi preimenovanje ZND u Evroazijski savez (ne samo ekonomski, već stvarni geopolitički), uključujući sve političke jedinice postsovjetskog prostora. Najtvrdoglaviji rusofobi mogu ostati u neutralnom statusu – ali cela postsovjetska zona mora biti očišćena od američkog prisustva... 

Šta iz ovoga sledi?

Ovo znači da  Moskva završava beskrajno otegnuti proces evroazijskih integracija činom odlučne akcije. Ako Vašington ne pristane da konsoliduje neutralni status Ukrajine, onda će – po Putinovim rečima – morati da da vojnotehnički odgovor... Ako ne želite nešto dobro, biće drugačije. Dalje, scenariji variraju – od potpunog oslobođenja Ukrajine od američke okupacije i nelegitimnog korumpiranog liberalno-nacističkog režima, do stvaranja dva politička entiteta na njenom mestu – na Istoku (Novorosija) i na Zapadu (bez rusinskog). Podkarpatje. 

Da, odluka je nepopularna, ali istorijski neizbežna. Kada Rusija bude u uzlaznoj spirali (a sada je tu), zapadni regioni će se neizbežno – pre ili kasnije – osloboditi atlantističkog prisustva – poljskog, švedskog, austrijskog ili američkog. Ovo je geopolitički zakon.

Takav primer bi bio odlična lekcija za Gruziju i Moldaviju: ili neutralizacija, ili idemo kod vas. I poenta. Kako idemo, možete se uveriti na primeru susednih naroda. I bolje je ne iskušavati sudbinu – Gruzija je sve ovo prošla pod Sakašvilijem. Pokušaj Jerevana da flertuje sa Zapadom završio se tako što je Moskva dala Bakuu zeleno svetlo da obnovi teritorijalni integritet. A imamo i Pridnjestrovlje. Obeleživači su svuda. I samo od Moskve zavisi u kakvom su stanju. Putin danas gubi strpljenje pod salvom neprestanih provokacija sa Zapada. Zamrznuto se može odmrznuti. I neće izgledati malo.

Sada Kazahstan. Nazarbajev je imao odličan start – bolji od drugih, pa čak i od same Rusije, koja je 90-ih bila u rukama atlantističkih agenata. On je bio taj koji je izneo ideju Evroazijske unije, multipolarnog svetskog poretka, evroazijske integracije, pa čak i napisao Ustav Evroazijske unije. Avaj, poslednjih godina se udaljio od sopstvene ideje. Jednom mi je Nazarbajev u razgovoru lično obećao da će posle ostavke biti na čelu Evroazijskog pokreta, jer je to sudbina. Ali u poslednjim godinama svoje vladavine, iz nekog razloga, skrenuo je pažnju na Zapad i podržao nacionalizam kazahstanskih elita. Agenti atlantizma to nisu propustili da iskoriste i preko svojih opunomoćenika – islamista, gulenista i kazahstanskih nacionalista, i takođe koristeći kosmopolitsku liberalnu kazahstansku elitu, počeli su da pripremaju „plan B“ za svrgavanje samog Nazarbajeva i njegovog naslednika Kasima-Žomarta Tokajeva. Ovaj plan je pokrenut početkom 2022. godine – baš uoči sudbonosnih pregovora Putina i Bajdena, od kojih će zavisiti sudbina rata i mira. 

U takvoj situaciji Moskva treba da pruži punu vojnu podršku Tokajevu. Ali kazahstanske polumere u politici integracija više nisu prihvatljive. Kao i kolebanja Lukašenka. Rusi (ODKB) ulaze u Kazahstan i ostaju. Sve dok se teroristi ne eliminišu, a istovremeno ne otklone sve prepreke punoj i istinskoj integraciji. A Zapad neka samo gleda! To uopšte nije njihova stvar: naši saveznici su nas pozvali da spasemo zemlju. Ali sve zapadne fondacije i strukture, kao i ćelije terorističkih organizacija (i liberalnih i islamističkih i gulenističkih) u Kazahstanu moraju biti ukinute i uništene.

Kad nam je objavljen rat i nema načina da ga zaobiđemo, možemo ga samo dobiti. Dakle, EAEU, odnosno punopravna Evroazijska unija, mora postati stvarnost. I Minsk, i glavni grad Kazahstana, kako god da se zvao, kao i Jerevan i Biškek, moraju da shvate da su od sada deo jedinstvenog „velikog prostora“. 

Štaviše, vojno delovanje se ovde ispostavlja kao najefikasnije. Rusi nisu jaki u pregovorima, ali se najbolje pokazuju u pravednom oslobodilačkom, defanzivnom i nametnutom ratu. 

Onda logično dolazimo do baltičkih zemalja i njihovog članstva u NATO. S obzirom na novi status Rusije kao pola tropolarnog sveta to je anomalija. I njima treba ponuditi izbor: neutralnost ili... Neka shvate šta će se tačno desiti ako dobrovoljno ne izaberu neutralnost.

Istočna Evropa i NATO

I konačno, istočna Evropa. Veliki problem za Veliku Rusiju predstavlja članstvo tih zemalja u NATO. Mnoge od ovih zemalja su duboko povezane sa nama: neke sa slovenstvom, druge sa pravoslavljem, a treće sa evroazijskim poreklom. Jednom rečju, to su naši bratski narodi. A onda NATO... Bolje bi im bilo da budu prijateljski most između nas i zapadne Evrope. A Severni tok 2 ne bi bio potreban. 

Danas oni igraju ulogu „sanitarnog kordona“ – klasičnog oruđa anglosaksonske geopolitike, osmišljenog da podeli kontinentalnu Evropu i rusku Evroaziju. Sada je on privremeno pripao Anglosaksoncima.

Međutim, Baltik i Istočna Evropa su sutrašnja geopolitička agenda. Danas je u pitanju sudbina postsovjetskog – postimperijalnog – prostora. Naš zajednički evroazijski dom. Primarni zadatak je da se stvari u njemu dovedu u red, zaključuje Dugin.

BONUS VIDEO: 

TAKO SE TO RADI NA MINUS 20: Vladimir Putin na bogojavljenskom kupanju