KREĆU U OSVAJANJE SVEMIRA: Kina i Rusija se udružuju u uspostavljanju zajedničke baze na Mesecu

Kina planira da pokrene misiju za istraživanje Meseca Chang’e 8 kao prvi korak u uspostavljanju ILRS-a. Očekuje se da će misija testirati tehnologiju za korišćenje lokalnih resursa i proizvodnju uz 3D štampanje, prenosi Azija tajms.

Trenutno, lunarno prisustvo Kine uključuje lender Chang’e 4 i rover Juta 2, čiji je dolazak 2019. godine označio prvo sletanje čovečanstva na tamnu stranu Meseca. Obe lunarne letelice izvode naučne eksperimente, a Chang’e 4 sprovodi eksperiment u lunarnoj biosferi da vidi kako seme svilene bube, krompira i arabidopsis (mala cvetna biljka) rastu u lunarnoj gravitaciji, dok rover Iutu 2 istražuje krater Von Karman.

Zajednički planovi kineske i ruske baze na Mesecu mogu se posmatrati kao odgovor na njihovo isključenje iz američkog sporazuma Artemis, koji ima za cilj da uspostavi principe, smernice i najbolje prakse za istraživanje svemira za SAD i njihove partnere. Njegov cilj je da unapredi program Artemis, naziv za napore SAD da se postave kao prva nacija koja je uspostavila dugoročno prisustvo na Mesecu.

Kini je zabranjeno učešće u zajedničkim projektima sa SAD u svemiru Volfovim amandmanom, merom iz 2011. godine, koja zabranjuje NASA da sarađuje sa Kinom bez posebnog odobrenja Kongresa.

Kao rezultat toga, Kina je prinuđena da bude samostalna u svom svemirskom programu. To ilustruje činjenica da je Kini zabranjeno da se pridruži Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), ali je u procesu izgradnje sopstvene svemirske stanice Tiangong, koju planira da završi do kraja 2022. godine.

Kina planira da koristi svemirsku stanicu Tiangong za održavanje eksperimenata sa partnerskim zemljama i da u njoj neprekidno žive tri astronauta najmanje deceniju.

Rusija je odbila da potpiše sporazum Artemis, navodeći da je on previše orijentisan na SAD u svom sadašnjem obliku. Uprkos odbijanju Rusije da potpiše sporazum Artemis, saradnja Rusije i SAD u svemiru ostaje jedna od retkih oblasti konstruktivnog angažmana između dve zemlje.

Jedan od značajnih doprinosa Rusije ISS-u je servisni modul Zvezda, koji obezbeđuje stanicu za stanovanje, sisteme za održavanje života, distribuciju električne energije, sisteme za obradu podataka, sisteme kontrole leta i pogonske sisteme.

Takođe obezbeđuje pristanište za ruske svemirske letelice Sojuz i Progres. Uprkos ovoj saradnji, Rusija je zapretila da će se povući sa ISS-a 2025. godine, ukoliko SAD ne ukinu sankcije ruskom svemirskom sektoru.

Međutim, kinesko-ruska kosmička saradnja ima svoj niz izazova.

Što se tiče političke volje, moguće je da Kina ili Rusija mogu da propuste rokove ili prekinu saradnju zbog suprotstavljenih političkih prioriteta, ograničenih resursa ili promene rukovodstva.

Rusija takođe možda ne želi da igra ulogu mlađeg partnera Kini, s obzirom na njenu ponosnu istoriju istraživanja svemira.

Takođe, druge vlade mogu biti skeptične u pogledu održivosti kinesko-ruske kosmičke saradnje i da vide saradnju sa SAD kao poželjniju opciju.

Trku za uspostavljanjem dugoročnog prisustva na Mesecu pokreću politički, ekonomski i vojni faktori. Političko i ideološko rivalstvo između Kine, Rusije i SAD možda podstiče trku za uspostavljanje dugoročne lunarne baze kako bi se pokazala međusobna tehnološka superiornost.

Kada je u pitanju ekonomska korist, veruje se da Mesec ima značajne rezerve silicijuma, retkih zemnih metala, titana, aluminijuma, vode, plemenitih metala i helijuma-3.

Takođe, tehnologije razvijene za dugotrajno prisustvo na Mesecu mogu na kraju da nađu redovnu komercijalnu upotrebu. Pored toga, Mesec potencijalno mogu militarizovati države koje štite svoje lunarne komercijalne interese, raspoređuju antisatelitsko ili protiv svemirsko oružje, ili koriste Mesec kao gravitacionu tačku za raspoređivanje vojnih satelita ili svemirskih letelica na način koji se ne bi mogao otkriti sa konvencionalnim praćenje prostora.

(Kurir)