IZDALE IH VETRENJAČE, GAS NISU KUPOVALI: U Evropi cena megavat-časa struje iz gasa 180 evra, a u Francuskoj ista količina dostigla 442 evra

Cena gasa neprestano skače poslednjih meseci, i ova tendencija izgleda nema nameru da se promeni u bliskoj budućnosti. Prvog dana zime, 21. decembra, megavat-čas dobijen na ovaj način dostigao je u Evropi cenu od 180,267 evra, što je deset puta više u odnosu na prošlu godinu i predstavlja uvećanje od 90 odsto od prvih dana decembra. Poskupljenje na godišnjem nivou iznosi hiljadu odsto! Poslednji skok je odjednom iznosio 22 procenta.

EU zavisi od ostatka sveta kada su u pitanju energetski izvori, pre svega nafta i gas. Preko 60 odsto njene energetske potrošnje dolazi iz uvoza. Gas tu ima udeo od 21 odsto, a to se pokriva uvozom od 90 procenata. Od toga, 77 odsto stiže gasovodima, a ostatak brodovima, uglavnom iz SAD, Katara i Alžira. Najveći snabdevači EU su Rusija, s 41 odsto i Norveška sa 16 procenata. Zanimljivo je da je u Francuskoj ovaj procent obrnut.

Na veću potrošnju uticala je privredna obnova posle serije pandemijskih talasa usled sve veće vakcinacije i oslobađanja ljudi, ali i takve situacije, kao što su nedostatak vetra iz pravca Severnog mora, zbog čega su zatajili vetroparkovi. Istovremeno, deo ruske gasne mreže je u fazi održavanja, a tu su znatno doprinele i tenzije između Zapada i Istoka, na ukrajinskoj granici. Najveća bušotina u Norveškoj je u zastoju posle požara. Zbog svega, rezerve gasa u Evropi su značajno umanjene.

Sve se to direktno odražava na cenu električne energije. Cena megavat-sata u Francuskoj je 20. decembra skočila na 442 evra, što je najviše još od 2009. godine. Pre aktuelne krize, iznosila je 93 evra. Naročito je problematično u Belgiji i Nemačkoj, koje investiraju u centrale na gas, jer se protive nuklearnoj energiji posle tragedije u Fukušimi.

Ogroman broj firmi širom Evrope zbog toga ima znatne finansijske teškoće. Neke se, čak, i zatvaraju. Rumunski proizvođač đubriva "Azumureš" iz Targu Mureša privremeno je obustavio priozvodnju. U Velikoj Britaniji, 25 uglavnom manjih snabdevača električnom energijom, moralo je da prestane s radom, što predstavlja gotovo polovinu firmi registrovanih u ovom domenu. Najveća topionica aluminijuma u Evropi, u francuskom gradu Dankerku na atlantskoj obali, smanjila je proizvodnju, jer je gubitak zbog povećane cene energenata samo u novembru i decembru procenjen na 20 miliona evra. Fabrika "Nirstar d'Obi" na severu Francuske koja proizvodi cink, sa 300 zaposlenih, neće raditi dva meseca, počev od 2. januara.

Mnoge manje evropske firme, poput starih porodičnih preduzeća, koje postoje vekovima, moraju da stave ključ u bravu, jer ne mogu da pokriju račune. U domaćinstvima, cene za struju i gas neprestano skaču, i preko 30 odsto. Treća mogućnost za grejanje je mazut, koji takođe sve više poskupljuje, pa se mnogi preorijentišu na stari način, sečom drveća. Smanjenje krize očekuje se tek na leto sledeće godine, a relativni povratak u normalu početkom 2023.

A da jedna nevolja često ne ide sama, potvrđuje i to što je francuska elektrodistribucija zatvorila četiri svoja najveća reaktora u dve nuklearne centrale, usled otkrivanja anomalija na glavnim delovima u slučaju incidenta, koji omogućavaju hlađenje reaktora. Konkretno, pronađene su pukotine u metalu u blizini creva za hlađenje. Sumnja se u loše zavarivanje. Trenutno traje istraga da se utvrdi da li ovi problemi postoje i u drugim francuskim nuklearnim elektranama.

Zatvaranjem 4 od ukupno 56 reaktora koliko ih Francuska ima, proizvodnja je, za sada, umanjena za 4,5 gigavata od ukupnog kapaciteta od 61 gigavat. Do kraja godine, to je gubitak od čak jednog teravata. Francuska, sa najviše civilne nukelarne energije posle SAD, nuklearkama proizvodi 70 odsto struje za svoje potrebe.

Zbog evropske energetske krize, ali i primoravanja da zatvori neke od svojih elektrana, u Francuskoj je ugrožena ravnoteža snabdevanja. Da nevolja bude veća, ovih dana je, u severnom delu zemlje, uključujući i Pariz, baš hladno. Vlasti uveravaju da do kraja decembra nema opasnosti od isključenja energije. Kritičan će biti januar. Ako potrošnja i dalje bude rasla, struju mogu da uvoze, uglavnom iz Španije, Nemačke i Belgije.

U slučaju veće krize, da bi se sprečio "blok-aut", priskočiće se unapred utvrđenoj proceduri: najpre će se pozvati dvadeset najvećih industrijskih potrošača da smanje korišćenje energije, zatim na red dolazi smanjenje napona u mreži, potom poziv Francuzima da štede struju i, konačno, ciljana lokalna isključenja.

MUKA I ZA ALPE

Zaustavljanje više nuklearnih centrala u Francuskoj direktno bi moglo da ugrozi energetski sistem u Švajcarskoj, ali i u celoj zapadnoj Evropi.