ZELENSKI TRAŽI "HARPUN" OD VAŠINGTONA: Ukrajina namerava da modernizuje svoju armiju moćnim američkim oružjem

Prodato joj je samo oružje protiv bespilotnih letelica. Zbog toga su se iz Kijeva obratili Amerikancima da od njih kupe protivbrodske navođene rakete "harpun", koje lete nisko pa ih protivnički radari teško registruju. Prvi put, ukrajinsko rukovodstvo se sa takvom molbom obratilo Amerikancima početkom 2020 godine.

"Harpuni" se mogu lansirati sa broda (RGM-84), sa podmornice (UGM-84), kao i iz aviona (AGM-84). Brzina tih raketa zavisi od modifikacije - od 90 do 280 kilometara na sat.

U Kijevu ističu da je Ukrajina već dobijala od SAD određene vrste naoružanja i municije.

Rukovodstvo Pentagona je pozvalo i druge saveznike da skinu ograničenja oko isporuke oružja Ukrajini.

Početkom septembra bilo je objavljeno da su u Vašingtonu spremni da Kijevu pošalju novi paket vojne pomoći u vrednosti od 60 miliona dolara. Na spisku te vojne pomoći između ostalog je i nova partija protivtenkovskih kompleksa "Dževelin". Prema Kijevu, "Dževelin" bi trebalo do stigne do kraja ove godine.

Interesantno je da je ovih dana novi ministar odbrane Aleksej Reznikov najavio da će u bližoj budućnosti jedinice koje štite ukrajinsku obalu dobiti domaće raketne komplekse "Neptun". Rad na "Neptunu" je počeo još 2014. godine, ali se tada o tome nije govorilo.

"Neptun" ima domet do 300 kilometara. Ministarstvo odbrane Ukrajine planira da ta raketa koja se vodi kao kompleks RK-360, bude glavna zaštita ukrajinske obale.

Osim rakete i sistema za lansiranje, Ukrajina će napraviti i transportno vozilo kao i prevozni komandni punkt. Brzina rakete je oko 900 kilometara, a leti na visini od tri do deset metara kako bi je teško otkrivali radari.

Moskovski vojni analitičari kažu da je "Neptun" napravljen na osnovi sovjetske rakete H-35, samo je modernizovan sistem upravljanja. Inače, ta vrsta raketa može da se koristi ne samo sa obale nego i sa brodova i aviona.

Posle pripajanja Krima Rusiji, Ukrajina je izgubila i glavne brodove svoje Crnomorske flote i obalne raketne komplekse "Rubež". Zbog toga su se u ukrajinskom vojnom rukovodstvu plašili od eventualnog napada ruske Crnomorske flote. U to vreme se često govorilo o opasnosti ruskog desanta na ukrajinsku obalu. Na drugoj strani Rusi su ojačali odbranu Krima jer su dovezli obalne sisteme "Bal" i "Bastion".

Osim raketnih sistema, Ukrajina želi da u kooperaciji sa Turskom proizvodi savremene bespilotne letelice. Impresionirani uspehom turskih "Bajraktara" u ratovanju u Siriji, Libiji i Nagornom Karabahu, ukrajinski najviši rukovodioci su odlučili da i oni prave takve bespilotne letelice.

TRUPE ZA ISTOK

NEMAČKI "Špigl" piše da Amerikanci predlažu da NATO pošalje po 1.500 vojnika u Bugarsku i Rumuniju kao odgovor na gomilanje ruskih trupa na ukrajinskoj granici. Američki general Tod D. Volters, zadužen za savezničke snage u Evropi, nedavno je kolegama u NATO izneo taj plan. Volters je na sastanku saopštio da je Rusija, nakon okupljanja skoro 100.000 vojnika na granici ka Ukrajini, u stanju da umaršira u susednu zemlju i tamo ostane.

PROMENA STAVA POSLE BRISELA

PREDSEDNIK Zelenski je posle nedavnog sastanka u Briselu sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom (na slici) kazao da veruje u diplomatsko rešenje budućnosti Donbasa. Izgleda da je Zelenski promenio stav kad se uverio da niko na Zapadu ne namerava da šalje svoje vojnike da ratuju protiv ruske vojske. Zelenski je bio razočaran jer mu Stoltenberg nije odgovorio kada će Ukrajina biti primljena u NATO.

VOLAS:NIŠTA OD VOJNE POMOĆI

JUČE je britanski sekretar za odbranu Ben Volas izjavio da je "malo verovatno" da će Velika Britanija i njeni saveznici poslati trupe u odbranu Ukrajine ako Rusija izvrši invaziju na tu zemlju. "Ne bi trebalo da zavaravamo ljude da ćemo to uraditi", rekao je Volas, navodeći da su "Ukrajinci toga svesni". On je dodao da Ukrajina "nije članica NATO, tako da je malo verovatno da će neko poslati trupe u Ukrajinu da izazove Rusiju".
Rusija je premestila hiljade vojnika blizu istočnih granica Ukrajine, što je navelo Zapad da veruje kako predstoji napad na Ukrajinu. Moskva je negirala planove za napad.