OŽIVELA TAJNA KENEDIJEVOG UBISTVA: Šta stoji u 1.500 "novih" dokumenata o atentatu na ubedljivo najpopularnijeg šefa Bele kuće

Pošto više od 10.000 dokumenata neće biti viđeno pre 15. decembra 2022. godine, shodno naredbi Bajdena, istraživači Kenedijevog ubistva kažu da uvek važi parola "sledeći put", jer CIA, FBI i druge agencije ometaju objavljivanje dokumenata koje je odobrio Kongres 1992. godine. Centar za efikasnu vladu tvrdi da postoji više od milion zapisa CIA u vezi sa ubistvom koji nikada nisu dospeli u javnost.

Više Vladinih komisija, uključujući Vorenovu, koja je istraživala 10 meseci, zaključilo je da je Kenedija usmrtio Li Harvi Osvald, u petak, 22. novembra, 1963, u Dalasu, u Teksasu, u 12.30 po lokalnom vremenu, dok se vozio sa suprugom Žaklinom u predsedničkoj koloni. No, već od prvog Galupovog istraživanja 1966. godine, postalo je jasno da se većina Amerikanaca ne slaže sa ovim nalazima. Ulje na vatru sumnji dolila je druga Vladina komisija koja je 14 godina kasnije zaključila da je Kenedi bio na meti još jednog napadača. I posle 58 godina dve trećine Amerikanaca smatra da je ubistvo Kenedija "bilo rezultat zavere, a ne jednog napadača".

Prema jednoj od tih teorija, iza ubistva stoji lider tadašnjeg SSSR-a Nikita Hruščov koji je, ljut što je morao da odstupi posle kubanske raketne krize, angažovao Harvija Li Osvalda, školovanog u SSSR i supruga Marine, žene ruskog porekla, da ubije Kenedija. Drugi veruju da je mafija, ljuta na Kenedija što je loše organizovao invaziju u Zalivu svinja, i zabrinuta zbog povratka američkog organizovanog kriminala na Kubu, likvidirala predsednika. Jedna teorija kaže da su ubistvo Kenedija naručili Kubanci, protivnici lidera iz Havane Fidela Kastra. Oni veruju da je Džek Rubi, vlasnik noćnog kluba u Dalasu, koji je imao veze s mafijom i ubio Osvalda dva dana pošto je uhapšen, zapravo krivac za Kenedijevu smrt.

Predsednik SAD Lindon Džonson, koji je nasledio Kenedija, bio je najvatreniji zagovornik teorije da je naručilac ubistva kubanski lider. "Kenedi je pokušavao da sredi Kastra, ali je Kastro prvi sredio njega", izjavio je Džonson 1968. godine. Kastro je 1977. godine kazao da je to "potpuna glupost", pa se priča okrenula protiv Džonsona koji je, navodno, kovao zaveru protiv Kenedija uz pomoć agenata CIA i tajkuna koji su smatrali da će ostvariti veći profit ako on dođe na vlast. Džonsonu je, navodno, pomagao i budući predsednik Džordž Buš, koji se zadesio u Dalasu baš na dan ubistva. Pošto se u gotovo svim teorijama pominje CIA, neki tvrde da je Osvald zapravo bio njen operativac, koga su predstavili kao komunistu.

Činjenica je, međutim, da je i pored informacija da mu u Teksasu preti opasnost, kako od desničara, tako i od prokubanskih aktivista, Kenedi insistirao da krov njegovih kola bude spušten. Decenijama posle atentata spominjalo se da se u okruženju Kenedijeve povorke nalazilo više atentatora (spominjalo se čak šest), ali izvesno je da su smrtonosni meci došli iz jednog smera - skladišta.

Zvanična verzija navodi da je Osvald, kada je doček predsednika počeo, napunio šaržer puške sa tri metka. Kad je povorka prošla skladište, Osvald je promašio i pogodio asfalt, levo od kola. Pucanj je na trenutak izazvao šok, a televizijske kamere koje su sve prenosile uživo su počele da traže odakle pucanj dolazi.

Međutim, Osvald je ponovo ispalio hitac koji je Kenedija pogodio ispod potiljka, i izašao kroz vrat, ozbiljno povredivši dušnik. Kenedi je imao mogućnost da preživi da je pao u nesvest unapred, ali zbog problema sa kičmom, on je bio primoran da nosi mider koji mu je to onemogućavao. Tako je Osvald iskoristio i poslednji metak, koji je predsednika pogodio u potiljak, prošao kroz produženu moždinu i razneo deo lobanje i velikog mozga. Kenedi je preminuo na putu za bolnicu u Dalasu.

Dok je svet bio u šoku posle snimaka kabrioleta u Dalasu, u kom su hici ugasili život američkog predsednika, dnevnik "Njujork tajms" je pisao da "Kenedi ima veličinu Tomasa Džefersona, Abrahama Linkolna i Frenklina Ruzvelta". Pola veka kasnije, tadašnja poređenja pokazala su se dalekovidim. Na kraju prve decenije 21. veka privrženost mu je iskazalo čak 85 odsto sugrađana, 11 odsto više nego prvom narednom najpopularnijem predsedniku, Ronaldu Reganu. Na listi najpopularnijih 20. veka, Džej Ef Kej je odmah je iza Martina Lutera Kinga i majke Tereze.

Svega 15 godina posle Drugog svetskog rata, ulazak u Belu kuću energičnog, mladog i šarmantnog predsednika, čiji moto je bio "sve je moguće", brzo je našao put do srca Amerikanaca. Predsednička zakletva najmlađeg američkog lidera 1961. godine koincidirala je i sa krajem recesije i uzletom ekonomije. No, na najprestižnijoj vašingtonskoj adresi Kenedi je uspeo da provede jedva hiljadu dana, i u njegove zasluge ubraja se stvaranje mirovnih trupa, sporazum o zabrani nuklearnih testova, jednaka prava za sve pred zakonom, razvoj svemirskog programa. Pamte ga kao prvog od šest američkih predsednika koji su služili u američkoj mornarici, i odlikovan je posle ranjavanja u Drugom svetskom ratu, ali i po kubanskoj krizi 1962. godine, kada je hladnoratovski svet za dlaku izbegao nuklearni rat.

Uprkos otkriću naknadnih kompromitujućih podataka iz Kenedijevog života, o vezama sa organizovanim kriminalom, plejbojevskom načinu života, skrivanim bolestima, Kenediju je pošlo za rukom da oživi ono čemu ga je učio otac Džo Kenedi - da "nije važno ono što jesi, već ono što ljudi misle da jesi". Džek i Džeki bili su mlađi od svih prethodnih predsednika i prvih dama, miljenici medija kao zvezde šou-biznisa, pre nego kao političari.

Iza glamura, međutim, američka "dinastija" Kenedi, čiji je Džej Ef Kej bio najistaknutiji predstavnik, iskusila je mnoge tragedije. Posle dva pobačaja prve dame, sin Patrik Kenedi umro je nedugo po rođenju, avgusta 1963. godine. Stariji Džekov brat Džozef Kenedi poginuo je u Drugom svetskom ratu u 29. godini, pokopavši porodične nade da će, zapravo, on biti predsednik SAD.

Predsednik je postao Džon Kenedi, ali je, kao i njegov brat državni tužilac Robert, ili Bobi, ubijen u atentatu. Senator Ted Kenedi dva puta je izbegao smrt u saobraćajnim nesrećama. Umro je 2009. godine u 77. godini od malignog tumora mozga. Džon Kenedi, rođen nekoliko dana pošto je njegov otac izabran za predsednika, poginuo je u avionskoj nesreći 1999. godine. Karolin Kenedi, rođena 1957. godine, jedino je živo dete Kenedijevih. Postala je najpre ambasador SAD u Japanu, a prošle nedelje je imenovana za diplomatskog predstavnika svoje zemlje u Australiji.

KO JE LI HARVI OSVALD

Iskusan snajperista Li Harvi Osvald je bio bivši američki marinac koji se obrazovao tokom boravka u Sovjetskom Savezu, dok ga je istraga povezala i sa kubanskom Tajnom službom. Nedelju dana uoči atentata honorarno se zaposlio u skladištu školskog inventara u Dalasu, a tog dana je bio jedini koji je tu ušao. Dva dana posle atentata, Osvalda je ubio Džek Rubi. Umro je 24. novembra 1963. u "Parklend memorijal" bolnici, u kojoj je, dva dana ranije, umro i Kenedi. Vorenova komisija je 1964. godine ustanovila da je Osvald delovao sam, a sedamdesetih je utvrđeno da je, iako je Osvald pucao, predsednik najverovatnije ubijen kao rezultat zavere.