ZAŠTO ZAPAD PUTINU PODMEĆE OBNOVU SSSR: Propagandna kampanja protiv Rusije i njenog predsednika dobila još jednu lažnu dimenziju

Ona je naglasila i da Rusija smatra da su Ukrajina i bivše sovjetske republike zona njenog uticaja.

Optužba nije nova, ali je interesantno da ju je Nulandova izrekla uoči 30. godišnjice od raspada Sovjetskog Saveza, kao i video-samita predsednika Bajdena i Putina.

Glavni argument Nulandove da optuži Putina je njegov više puta izrečen stav da je raspad SSSR bio jedna od najvećih humanitarnih katastrofa 20. veka. Interesantno je da je nedavno i Angela Merkel napuštajući kancelarsku funkciju u oproštajnom intervjuu listu "Zidojče cajtung" rekla da je još od Putinovog govora u nemačkom parlamentu, septembra 2001, videla da imaju različite poglede na zbivanja u svetu.

- Meni je uvek bilo jasno da među nama postoje razlike. Za ruskog predsednika raspad SSSR je bio tragičan događaj, a mi smo, naprotiv, osetili radost zbog kraha Hladnog rata, zbog nemačkog i evropskog jedinstva - kazala je Merkelova.

Govoreći u Bundestagu Putin je upravo insistirao da se odustane od šablona koji su se koristili u vreme Hladnog rata. On nije žalio za hladnoratovskim vremenima, već zbog činjenice da je raspad SSSR izvan granica Rusije ostavio na desetine miliona Rusa. Mnogo citiranu izjavu o raspadu Sovjetskog Saveza Putin je  prvi put izrekao u obraćanju Federalnom saboru Rusije 2005. godine. Zašto tako misli objasnio je i 12 godina kasnije, u razgovoru sa američkim režiserom Oliverom Stounom:

- Slušao sam kritiku povodom toga što žalim za raspadom SSSR. Treba znati da je nakon tog čina 25 miliona Rusa preko noći ostalo u inostranstvu. Ti ljudi, građani SSSR, živeli su u jednoj zemlji, imali su rodbinske veze, posao, stanove i bili su ravnopravni.

Odjednom su se našli u inostranstvu. U potpunosti je bio razrušen sistem socijalne zaštite, stale su cele grane ekonomije, faktički je razrušen zdravstveni sistem, a u jadnom stanju je bila i armija. Milioni su postali sirotinja i to se ne sme zaboraviti. Zato je to bila katastrofa.

Sovjetski Savez je faktički prestao da postoji 25. decembra 1991. kada se predsednik Mihail Gorbačov obratio narodu kazavši da nije više šef države. Tog dana u 19 sati i 35 minuta spuštena je sa počasnog mesta na jarbolu u Kremlju sovjetska crvena zastava. Dogovor o "ukidanju" SSSR potpisale su 8. decembra iste godine rukovodioci Rusije, Belorusije i Ukrajine, a dokument je poznat kao Beloveški dogovor jer je sastavljen i parafiran u istoimenom lovištu u Belorusiji, u blizini granice sa Poljskom. Lideri Rusije, Belorusije i Ukrajine - Jeljcin, Šuškijevič i Kravčuk - doneli su odluku koja je bila u suprotnosti sa željom naroda.

I minulih dana u Rusiji, ali i u drugim sovjetskim republikama, raspravljalo se o pravim razlozima raspada SSSR. Nesporne su Putinove ocene da su ekonomski problemi koje nisu umeli da rešavaju tadašnji sovjetski rukovodioci doveli državu do propasti. Mada Putin o tome ne govori, tačno je i to da je bolesno ambiciozni Jeljcin učinio sve da bi se dočepao glavne fotelje u Kremlju, a bio je i inicijator sastanka na kojem je doneta odluka o ukidanju SSSR.

Jeljcin je bio vrhunski demagog i populista koji se kao visoki partijski i državni funkcioner vozio javnim prevozom i obećavao da će ukinuti privilegije političarima.

Ali, kad je seo u predsedničku fotelju, on i njegovi saradnici su iz sovjetskih automobila prešli u blindirane "mercedese". Jedini pravi potez koji je napravio bio je odabir Putina za naslednika, jer je on spasao Rusiju od raspada i propasti.

Sve dok je Jeljcin popuštao Amerikancima oni su ga hvalili i nazivali "ocem ruske demokratije". Ali, čim im se malo suprotstavio, brzo su se na njega narogušili. Mada je Jeljcin često znao javno da kaže "moj drug Bil" misleći na Klintona, vrlo brzo se pokazalo da ga u Vašingtonu nisu iskreno cenili. To se vidi iz memoarskih knjiga gde su ga portretirali kao nekulturnog pijanca.

I Gorbačov i Jeljcin su imali isti problem. Kao provincijalci koji nisu putovali niti živeli nikada u inostranstvu, bili su fascinirani "zapadnim izlozima". Jedino čega su imali napretek to je bila narcisoidnost i vlastoljublje s tim da je Jeljcin bio veći hazarder a Gorbačov kukavica. Optuživati Putina da želi da obnovi "imperiju zla", kako je predsednik Ronald Regan nazivao SSSR, zaista je besmislica.Znaju to i na Zapadu, ali im je ta optužba potrebna da ga demonizuju pred svetom. Putin želi dobre odnose sa bivšim sovjetskim republikama i da se kod njih ne prave NATO baze. Svidelo se to nekome ili ne, kod značajnog broja starijih građana će i dalje postojati nostalgija za zemljom koja je prva poslala u kosmos Jurija Gagarina, dičila se mnogim stvarima. Zato je Putin i izrekao rečenicu: ko ne žali za raspadom SSSR nema dušu a ko bi pravio novi, nema mozga.

PESKOV: BESMISLENE OPTUŽBE

NA optužbe Viktorije Nuland da Putin hoće da vaskrsne SSSR reagovao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov:

- Ona dobro zna sve nijanse postsovjetskog prostranstva. Ubeđen sam da kao i mi, zna da je uspostavljanje Sovjetskog Saveza nemoguće.

Peskov je dodao da se na prostoru bivšeg SSSR razvijaju integracioni procesi u vidu Saveza nezavisnih država, Evroazijskog ekonomskog saveza, kao i Savezna država Rusije i Belorusije.