BOGATAŠI U STRAHU OD POREZA MASOVNO RASPRODAJU AKCIJE: Samo Mask i Bezos se oslobodili 10 milijardi dolara (VIDEO)

Dobar rast cena tokom godine motivisao je mnoge da prodaju svoje akcije. I ne samo obični akcionari, već i direktori, osnivači i ostali „insajderi“. Insajder je termin koji se koristi za označavanje ljudi povezanih sa kompanijama čije su akcije u vlasništvu (direktori, osnivači) i koji mogu imati insajderske informacije koje nisu javno dostupne.

Direktori i insajderi su ove godine prodali 69 milijardi dolara akcija, 30 odsto više nego prošle godine i 79 odsto više od desetogodišnjeg proseka. Očekuje se da će se ovaj trend intenzivirati u 12. mesecu.

Džef Bezos, Ilon Mask, Mark Zakerberg, Satja Nadela (izvršni direktor Majkrosofta) trguju akcijama po defaultu i u tome nema ništa čudno, osim relativno velikog prometa. Moguće je da samo žele da profitiraju na ovogodišnjem skoku cena, ali i da je reč o predbožićnom raščišćavanju kako bi se izbegli novi porezi koji se uvode 2022. godine.

Treba naglasiti da nema ništa protivzakonito u njihovom vlasništvu nad akcijama preduzeća čiji su osnivači ili direktori, odnosno „insajderi“, niti u trgovanju akcijama. Ali upravo zato što su insajderi, postoji veliki rizik da će iskoristiti svoje interno znanje o kompaniji kako bi stvorili nepravednu prednost u odnosu na druge akcionare i investitore. U SAD postoje strogi zakoni i pravila o tome kako je insajderima dozvoljeno da trguju akcijama.

Smisao ovih zakona je da spreče insajdere da koriste svoja znanja i informacije koje nisu dostupne javnosti da utiču na berzu u ličnu ili biločiju korist. Berze u SAD ne funkcionišu kao nekadašnji Divlji zapad, neobuzdano i bez pravila, ona je zapravo jedno od najregulisanijih tržišta. U stvarnosti, veoma mali deo ukupnog prometa odnosi se na nezakonite radnje kao što je nelegalna trgovina insajderima.

Ali to ne znači da je insajderska trgovina potpuno zabranjena i da osnivačima i direktorima nije dozvoljeno da trguju akcijama svojih kompanija. Mogu, ali takve trgovine moraju biti prijavljene posebnoj državnoj agenciji (SEC - U.S. Securities and Eksčejndž Komišion) koja ima nekoliko hiljada zaposlenih i nadgleda takve operacije. Naravno, to nije jedina stvar koju ona radi, već glavni razlog njenog postojanja.

Osnovan je 1934. i jedno je od tela stvorenih kao odgovor na kolaps Velikog Volstrita 1929. godine, događaj koji je najavio Veliku depresiju. Zanimljivo je da je prvi predsednik SEC-a bio Džozef Patrik Kenedi, otac kasnijeg predsednika SAD Džona Kenedija.

Insajderi se moraju unapred najaviti po takozvanim planovima 10b5-1. Reč je o programima koji unapred obaveštavaju regulatora, pomenutu SEC – U.S. Komisija za hartije od vrednosti, da će određeni insajder trgovati akcijama kompanije sa kojom je povezan u unapred određeno vreme i po čvrsto definisanim pravilima koja obezbeđuju da se ne radi o nezakonitoj trgovini insajderima i dokazujući da njihova trgovina nije rezultat neke informacije koje nisu javne.

Dozvoljeno je trgovati samo prema informacijama koje su svima dostupne, a svako odstupanje od toga je zakonski kažnjivo. Na primer, ako neko dobije tromesečni finansijski izveštaj kompanije sa akcijama na tržištu pre nego što bude objavljen i koristi te informacije da kupi/proda taj udeo pre nego što se kvartalni finansijski izveštaj objavi, biće krivično gonjen jer je to nedopustivo. .trgovanje insajderskim informacijama, odnosno informacijama koje nisu javno dostupne.

Ljudi poput Džefa Bezosa, Ilona Maska, Marka Zakerberga moraju da trguju akcijama kroz takve planove 10b5, po pravilu moraju da se pridržavaju rigoroznih zahteva kako bi osigurali da ovo nije nelegalna trgovina insajderima, a sve kako bi se očuvao potpuni publicitet informacija i jednaki uslovi trgovanja za sve učesnike na berzi.

Ilon Mask je samo prošle nedelje prodao akcije u vrednosti od 1,05 milijardi dolara. Džef Bezos je do sada ove godine prodao 9,97 milijardi dolara, četiri puta više nego 2019. i skoro deset puta više od prosečne godišnje trgovine pre 2019, koja se kretala oko milijardu dolara. Zakerberg je prodao 4,47 milijardi dolara akcija Mete, odnosno Fejsbuka, a osnivači Gugla Lari Pejdž i Sergej Brin oko 1,5 milijardi dolara akcija Alfabeta.

Izvršni direktor Microsofta Satia Nadela prodao je skoro polovinu svojih akcija u Microsoftu u novembru za 285 miliona dolara (u poređenju sa Maskom i Bezosom, izgleda ribe). Sve ovo je prodato u skladu sa pravilima navedenim u 10b5-1 i dobilo je odobrenje SEC-a. Komisija za hartije.

Pored profita od rasta cena akcija, velika rasprodaja je bila vođena čistim pragmatizmom; izbegavanje poreza.

Vašington (savezna država, a ne savezna vlada na nivou SAD) nameće porez na kapitalnu dobit od 7% na iznose iznad 250.000 dolara, što znači da će svi stanovnici koji zarađuju na trgovanju akcijama (između ostalih izvora prihoda od kapitala) plaćati više od $ 250.000 da plati porez od 7% na sav prihod od tog iznosa pa nadalje. Kapitalni dobici predstavljaju povećanje vrednosti imovine: zemljišta, zgrada, mašina, automobila, hartija od vrednosti (akcije i obveznice). Meri se kao razlika između prodajne cene i cene po kojoj je dobro prethodno kupljeno. Naravno, milijardere najviše pogađaju akcije, odnosno prihod od prodaje akcija, jer oni drže najviše imovine u akcijama.

Postoje načini da se osnovni lični odbitak od 250.000 dolara može povećati, a stvari poput prihoda od nekretnina, penzionih fondova, stoke, seče (ovo je glavna industrija u državi Vašington) neće biti oporezovane. Neke advokatske firme su najavile tužbu za osporavanje zakonitosti novog poreza, tvrdeći da on krši Ustav SAD (konkretno trgovinsku klauzulu), ali i Ustav Vašingtona, koji zabranjuje poreze na dohodak, a advokatske firme kažu da je porez na kapitalnu dobit je zapravo porez na dohodak.

Procenjuje se da će Nadela (izvršni direktor Majkrosofta) uštedeti oko 20 miliona dolara zbog prodaje akcija pre uvođenja poreza na kapitalnu dobit, a Džef Bezos do 700 miliona dolara.

Najavljeno je i povećanje federalnih poreza širom SAD. Planirano je uvođenje dvostrukog poreza na dohodak od 5% za prihode veće od 10 miliona dolara i 8% za prihode veće od 25 miliona dolara. Dvostruki porez je porez koji se obračunava kao dodatak postojećem porezu, a istorijski se koristio za svoju namenu. Na primer, 1968. godine američki predsednik Lindon B. Džonson uveo je dvostruki porez na lični i korporativni prihod od 10% zbog troškova rata u Vijetnamu. Pretpostavlja se da Bajdenova administracija želi da uvede novi porez kako bi pokrio troškove „Build Back Better“, inicijative za ulaganje u infrastrukturne projekte širom SAD.

U SAD čak 40% ukupnog prihoda od poreza na dohodak plaća 1% najbogatijih stanovništva, što je više od ostalih 90%. Ali porez na dohodak nije jedini porez i bogati ne plaćaju iste poreze kao srednji bogati ili siromašni. Ako se posmatra ukupno poresko opterećenje, onda su podaci nešto drugačiji.

Najbogatiji 1% zarađuje 20,9% svih prihoda i plaća 24,1% svih poreza, sledećih 4% najbogatijih ostvaruje 15,5% prihoda i plaća 16,3% poreza, sledećih 15% ima udeo u prihodu od 25,5% i platio porez 26,1%, u SAD plaća 2/3 ili 66,5% poreza i ostvaruje 60,9% prihoda.

Najsiromašnijih 20% zarađuje 2,8% prihoda i plaća 2% ukupnih poreza, sledećih 20% 6,6% prihoda i 5% poreza, srednjih 20%, odnosno onih između 40% najsiromašnijih i 40% najbogatijih ostvaruju 10,9% prihoda i plaćaju 9,4% poreza, a grupa između 60% najsiromašnijih i 20% najbogatijih ostvaruje 18,0% prihoda i plaća 17% ukupnih poreza.

Prema ovim podacima, poreski sistem SAD je blago progresivan, odnosno 20% najbogatijih plaća više poreza od svog učešća u ukupnim prihodima, dok ostalih 80% plaća manje poreza u odnosu na učešće u ukupnim prihodima.

(Indeks)