REČ BOŽIĆ NE KORISTITI: Evropska komisija u priručniku za "korektnu komunikaciju" direktno udara na hrišćanske temelje kontinenta

Ovako sociolozi i verski velikodostojnici tumače dokument Evropske unije u kome se zvaničnicima EU preporučuje da ne koriste reč Božić ili oznake tipa "u vreme Božića", ali ni izraz krsno ime, nego neutralno - prvo ime.

- Ne slavi svako hrišćanske praznike... Takve rečenice mogu biti stresne, zato treba govoriti "praznično vreme" - preporučuju se u dokumentu koji je sastavila evropska komesarka za ravnopravnost i jednake mogućnosti Helena Dali. Materijal ima 30 stranica i nosi naziv "Uputstva za inkluzivnu komunikaciju".

U njemu je, takođe, navedeno da treba izbegavati oslovljavanje sa "dame i gospodo", i obraćati se sa - "drage kolege". Ne treba koristiti ni gospođa ili gospođica, zbog rodne korektnosti...

Kao obrazloženje navedeno je da bi ova uputstva trebalo da posluže "da se od EU stvori unija jednakosti", ali i da se stvori polno, verski i rasno neutralni jezik.

Dokument je, nakon što je u izvodima objavljen u italijanskom listu "Đornale", izazvao lavinu negativnih reakcija, pa je povučen "na doradu". Oštro ga je kritikovao i Vatikan, ocenjujući ga za pokušaj da se ponište hrišćanski koreni Evrope, a u nekim britanskim medijima pojavili su se naslovi kako EU "zabranjuje Božić i ime Marija".

- Radi se na dehristijanizaciji Evrope, evropski identitet treba da bude nešto drugo - kaže, za "Novosti", sociolog dr Ljubiša Despotović, i podseća da je u Ugovoru iz Mastrihta, sačinjenom pre 30 godina, izbačen hrišćanski identitet Evrope.

Despotović smatra da se odavno, a u poslednje vreme sve agresivnije, nameće globalizam kao glavna ideologija novog svetskog poretka, a kao problem navodi što je otpor ljudi prema ovakvim inicijativama slab, jer su građani Evrope ili ateisti ili antiteisti.

Da ovakva inicijativa Evropske komisije nikoga ne treba da čudi smatra Miša Đurković, iz Instituta za evropske studije.

- U Americi su već dugo u kulturnom ratu veoma aktuelni sporovi oko Božića, koji polaze od ideje da ovaj hrišćanski praznik treba zameniti "univerzalnim" praznikom, budući da proslava Božića navodno vređa ateiste, pripadnike "filozofskih pokreta" i drugih konfesija. Sada je to konačno stiglo u Evropu - naglašava Đurković za "Novosti". - U Evropi je već desetak godina, takođe, trend da se hrišćansko nasleđe proteruje iz javnog prostora, škola i svega onoga što je definisalo tradicionalnu hrišćansku Evropu.

Đurković podseća da se pre desetak godina vodio veliki spor oko odluke Evropskog suda za ljudska prava da naredi Italiji da izbaci raspeća iz škola.

- Onda je država podnela prigovor iza koga je stalo čak dvadeset drugih država, pa je sud morao da ustukne i da na apelaciji promeni odluku - navodi naš sagovornik. - Ovo se sada javlja jer su radikalni levičari, duboko antihrišćanski usmereni, koji vode današnju EU, vrlo ohrabreni novom vladom u Nemačkoj i još jačim skretanjem zapadne Evrope ulevo. No, otud se istočna Evropa oseća sve zarobljenije u takvoj uniji, jer je vidi kao oblik neokomunističkog ateističkog sistema.

Ni za protođakona iz Eparhije šabačke Ljubomira Rankovića dokument Evropske komisije kojim se "proteruje" Božić nije nikakvo iznenađenje, jer je Evropa, kako kaže, odavno pokazala da je nehrišćanska.

Naš sagovornik citira Dostojevskog koji je pisao "kada idem u Evropu kao da idem na groblje", i navodi da se Evropska unija u svom ustavu odrekla hrišćanskih simbola i termina, te da je odavno okrenula leđa hrišćanstvu.

Protođakon Ranković navodi primere iz skandinavskih zemalja u kojima se crkve iz 14. i 15. veka prodaju kao prostor za klubove i kockarnice.

- Sve veliko i vredno što Evropa ima plod je hrišćanske civilizacije i izgrađeno je na hrišćanskim temeljima, a danas se tome okreću leđa - ne krije ogorčenost naš sagovornik.

KRITIKA DALA REZULTAT

EVROPSKA komesarka za jednakost Helena Dali, koja je sastavila "Uputstva za inkluzivnu komunikaciju", rekla je kako je namera bila da se pokaže inkluzivna priroda Evropske komisije, ali i priznala da dokument nije uspeo da postigne ono što je bila namera, pa će se još raditi na njemu. Inače, Helena Dali je sa Malte, gde katolička vera ima značajnu ulogu, pa je ova komesarka doživela kritike i u rodnoj zemlji.