KIJEV TRAŽI ODŠTETU OD NEMAČKE: Berlin da plati za izgubljeno kulturno blago

Meljnik je, krajnje nediplomatski, zatražio od Berlina pravo na odštetu, ne samo za kulturna dobra uništena tokom Drugog svetskog rata, već i za ahiv Johana Sebastijana Baha koji je Ukrajina pre dvadeset godina poklonila Nemačkoj. Usledila je rekacija Nemačke, odakle je poručeno da je Ukrajina već primila reparacije od Nemačke posle Drugog svetskog rata, uz ocenu da je Meljnikova izjava, kako je rekao poslanik Bundestaga Štefan Kojter, krajnje gruba i nediplomatska.

Meljnik u pismu objavljenom u medijima navodi da je arhiva Bahovih partitura, predata Nemačkoj 2001.godine, vredna desetihe milijardi evra, a da u Ukrajini nisu sigurni u legalnost takvog koraka. Podsetio je i da je Ukrajina tokom okupacije u Drugom svetskog ratu potpuno razorena i da je tom prilikom uništeno veliko kulturno nasleđe.

Zahtev ukrajinskog ambasadora Nemačkoj

Tačno je da je Ukrajina, kao deo Sovjetskog Saveza, stradala u Drugom svetskom ratu. Gubici kulturnog blaga su bili ogromni, ali sva pitanja vezana za rat, njegove posledice, reparacije i kompenzacije su, kako objašnjavaju ruski stručnjaci, razjašnjene između SSSR-a i Nemačke.

Član saveta za međunacionalne odnose pri predsedniku Rusije, Bogdan Bespaljko smatra zato da je zahtev Meljnika nerealan i da ga na Zapadu doživaljavjau kao “izjavu lude glave”.

-Ako je ministarstvo kulture Ukrajine pre dvadeset godina pristalo da pokloni Nemačkoj arhivu Baha, sada je jako ružno zahtevati naknadu za ovaj poklon. O tome je trebalo razmišljati pre dvadeset godina, i tada je trebalo tražiti neku vrstu nadoknade, a ne sada, posle tako dugog vremenskog perioda, izjavio je ekspert, dodajući da je Ukrajina tada to dobrovoljno ponudila.

-Pitanja reparacije rešavaju zemlje pobednice na međunarodnim konferencijama. U većini slučajeva, pitanja reparacije i kontribucije su rešena još pre četrdeset godina, ali ne do kraja. Svakako, ova situacija se ne tiče Andreja Meljnika. Da bi se rešio ovaj problem, potrebno je ponovo okupiti zemlje pobednice: SAD, Veliku Britaniju, Francusku, Rusiju u ulozu naslednice Sovjetskog Saveza i možda Ukrajinu. Ali, ko osim ambasadora Ukrajine, želi da se bavi ovim pitanjem, retorički pita sagovornik Sputnjika.

Podsetimo, Meljnik redovno istupa sa zahtevima prema Nemačkoj. On je u martu zahtevao od Berlina da Kijevu “vrati” kontrolu nad Krimom, objasnivši to “kolonijalnom prošlošću” Nemačke. Takođe je tražio pomoć u modernizaciji ukrajinske vojske a tvrdio je i da bi članstvo Ukrajine u NATO bila garancija za njegovu zemlju nakon puštanja u rad gasovoda “Severni tok 2”

Bespaljko ipak smatra da Nemačka neće oštrije reagovati na ove provokacije. “Nemačka je stabilna zemlja. A Ukrajina je ta kojoj je uvek potrebna pomoć od Nemačke: te s novcem, te s oružjem, te podrškom u Normandijskom formatu, a ona sama ne može ponuditi ništa zauzvrat”, primećuje ruskie stručljak.

Loša reklama za Ukrajinu

Prema rečima politologa i ekonomiste Aleksandra Vasiljeviča, kada je reč o Nemačkoj i posledicama Drugog svetskog rata, tokom rata oštećeno je više od pola miliona muzejskih eksponata i čak 46 miliona arhivskih materijala, a nestalo je 50 miliona knjiga. Takođe, precizira Vasiljevič, a na Ukrajinu otpada 73 odsto ukupnih gubitaka kulturnih vrednosti SSSR.

Međutim, ističe ekspert, sva ova pitanja su već ranije razmatrana i rešena, a Ukrajina sada izmišlja nove razloge da privuče pažnju medija, ali ovo joj nije najbolja reklama.

Što se tiče kulturnog nasleđa, sama Ukrajina, ističe Vasiljevič, krši sva pravila za prenos kulturnog blaga i muzejskih eksponata. Na primer, treba se, podseća ekspert, osvrnuti na priču o skitskom zlatu, koje već godinama ne može da vrati sa izložbe iz Holandije u muzej na Krimu.

Stručnjak pomalo ironično primećuje da je “Ukrajina očigledno ostala bez novca ili su ovo posledice neželjenog efekta kovida na mozak njenih predstavnika“.

-Neki od njih zahtevaju odštetu, drugi pomoć. Oni bi voleli da ih plaćaju samo za njihovo postojanje uopšte, i što više novca, to bolje za njih. Možda je ovo generalno samo lično mišljenje ambasadora, iako najverovatnije nije u suprotnosti sa mišljenjem ukrajinske vlade. Za ljude zdravog razuma postalo je iscrpljujuće komentarisati postupke predstavnika Ukrajine, zaključuje politolog.

rs.sputniknews.com