ISPOVEST ŽENE ČIJI JE MUŽ UHAPŠEN ZBOG PEDOFILIJE: "Ceo život mi se srušio u trenutku, 14 godina smo bili u srećnom braku"

- Da biste shvatili moju priču, pre svega morate da znate šta je svemu prethodilo. Imam 44 godine, a već 14 sam u braku. Mislila sam, a i dalje mislim, da je to bio vrlo dobar, srećan brak na čvrstim nogama, a iz njega su izašla dva dečaka nastala iz bezbroj pokušaja vantelesne oplodnje. Život je bio dobar, štaviše odličan. Običan, dosadan u najboljem mogućem smislu, u onom kad je sve u redu. Oboje smo imali dobre poslove, dečaci su bili srećni, imali smo novca, redovno smo dobijali povišice. Nije bilo ničega što smo želeli, a nismo mogli da sebi ispunimo.

Život joj se u trenutku srušio

A onda je neko pozvonio na vrata i život mi se u sekundi srušio. Bilo je to u rano jutro u utorak, 22. novembra. To je dan koji mi je život promenio iz korena.

Taman sam izašla iz tuša kada sam čula kucanje. Mislila sam da mora da je neka greška. Otvorila sam vrata i zatekla grupu policajaca koji su tražili mog muža. Objasnila sam im da je već otišao na posao.

Policajci su mi onda objasnili zašto ga traže. Bila sam šokirana, ali sam se pred njima dobro držala. Dečaci su se obukli, kao i ja. Sve vreme nadgledali su nas policajci. Nije mi bilo dozvoljeno da ikoga zovem, osim nekoga ko će odvesti dečake u školu.

Kad sam ostala sama, šok me je konačno sustigao. Policajci i forenzičari ostali su u kući do 10:30, a onda sam ostala sama, da se nosim sa saznanjem koje mi je uništilo život. Policajci su otišli na radno mesto mog muža i tamo ga uhapsili. Nismo imali nikakav kontakt.

Oko 15 sati pozvali su me iz policije da mi kažu da je protiv mog muža podignuta optužnica. Ispostavilo se da je dva dana ranije imao konverzaciju sa jednom 13-godišnjakinjom i da joj je slao svoje slike u donjem vešu. Međutim, ono što nije znao je da je ta 13-godišnjakinja mamac, da je zapravo razgovor vodio sa policajkom.

Prenoćio je u zatvoru i trebalo je da ga pokupim sutradan nakon saslušanja. Oko dva popodne, saslušanje se završilo nakon što je priznao krivicu. Nije tražio da se konsultuje sa advokatom, na svoju ruku je rešio da je to ispravno.

Suđenje za pedofiliju

Iz sudnice je izašao kao slomljen čovek. Zaklela sam se da ću biti uz njega i da neću donositi nikakve odluke o našem braku u narednih šest meseci, dok se situacija ne smiri. Onda ću razmisliti šta ću. Trebala mu je pomoć, bio je slomljen, postiđen, užasnut i na ivici samoubistva.

Ispostavilo se da je bio redovan gost u čet rumu po imenu Kik, gde je razgovarao sa brojnim ženama i razmenjivao sa njima intimne slike.

U konverzaciji sa tom "devojčicom", policajka je odmah napomenula da ima 13 godina. Ne znam da li je on to uopšte video, da li je namerno ignorisao to. Rekao mi je da se ne seća tog prvog razgovora. Da li sam naivna što sam mu poverovala? Verovatno, jer je nastavio razgovor sa tom "devojčicom" i sutradan.

Suđenje je određeno za 20. decembar. Oboje smo u tom periodu bili na antidepresivima.

Suđenje je došlo, on je dobio kaznu. Na neki način, osetili smo olakšanje što se makar to čekanje završilo. Da sam samo znala šta nas tek čeka. Vest se pojavila u medijima i na društvenim mrežama, počele su da nam stižu pretnje smrću, savetovali su nam da se odselimo što pre. Ostali smo u svojoj kući, ali smo živeli sa večno spuštenim roletnama. Izlazili smo minimalno. Samo naši najbliži znali su šta se dešava.

Nisam imala kome da se požalim, sa kime da se posavetujem. Bili su praznici, svi su bili zaokupljeni svojim porodicama i iznenađenjima koje spremaju svojima. Svi oko nas su slavili dok smo mi bili u agoniji.

Sada je mart. I dalje sam sa svojim mužem, za sada. Ko zna šta će biti u budućnosti. On je odslužio svoju kaznu i planira da se uskoro vrati na posao. Ja sam se takođe vratila na posao, što mi mnogo pomaže, jer na poslu niko ne zna šta se dogodilo.

Trudim se da živim dan po dan. Nekada je dobro, nekad nije. Noću ponekad ne mogu da spavam, mozak mi stalno radi i pitam se šta je smisao svega ovoga. Usamljena sam jer me je izdao muž kome sam verovala više nego ikome. Želim odgovore na mnoga pitanja, ali sumnjam da ću ih ikada dobiti. Idem na savetovanje, ali činjenica je da više nikome ne verujem i postala sam veoma cinična. Ostala sam bez većine prijatelja. Ipak, stekla sam i par novih.

Muž se veoma trudi da ponovo zadobije moje poverenje. Ne znam šta nas tek čeka, brinem za našu budućnost, bilo da ostanemo zajedno ili se razdvojimo - zaključuje ona svoju priču.

(Mondo)