POTPISAN TRAKTAT O SARADNJI ITALIJE I FRANCUSKE: Jačanje odnosa dve države
DANAS su u Rimu francuski predsednik Emanuel Makron i italijanski premijer Mario Dragi u prisustvu predsednika Republike Serđa Matarele potpisali ”Traktat Kvirinala” namenjen jačanju odnosa između dve države sa namerom uobličavanja međusobnih odnosa stvaranjem jedne nove forme saradnje sa serijom konkretnih inicijativa, a sa ”zajedničkom vizijom Evrope bolje integrisane, demokratske i suverene”.
Naziv je definisan u čast predsednika Matarele koji se već nekoliko godina zalagao za ovaj sporazum, a nazvan je po imenu sedišta predsednika republike, Kvirinalu, dok mu je stvarni naziv ”Traktat o ojačanoj bilateralnoj saradnji između Italije i Francuske”. Njegovo definisanje započeto je septembra 2017. godine i nakon nekoliko tenzija između dve zemlje, poslednjih meseci Makron je odlučio da napravi korak napred u poboljšanju francusko-italijanskih odnosa.
Glavna područja saradnje definisana su u 12 tačaka među kojima: industrija, politika odbrane, energije i tehnologija, pravosuđe, kultura, obrazovanje, istraživanje i inovacije, služba u građanskoj saradnji na bazi dobrovoljaca, integrisanje diplomatije i koordinacija u oblasti pitanja integracije EU, ravnoteža u stavovima dve zemlje po pitanju migracione politike i azilanata zasnovanih na principu solidarnosti i odgovornosti podeljene među zemljama članicama EU, zajednički pristup u politici Mediterana i pitanje stabilnosti afričkog kontinenta.
Matarela, Dragi i Makron dele mišljenje o izuzetnoj važnosti ovog Traktata koji ”predstavlja znak dubokog prijateljstva koje ujedinjuje dve zemlje”, a ”sve u službi EU i viziji Evrope” i definišu ga kao istrojiski čin. Stabilizovan je i mehanizam da najmanje jednom tromesečno jedan italijanski ministar učestvuje u radu francuske Vlade i obrnuto.
Ovaj sporazum izaziva čuđenje kod dela italijanske opozicije, partija ”Italijanska braća” (Đorđa Meloni), ”da se ne može ratifikovati sporazum u njihovo ime”, izvestan broj posmatrača smatra da je Traktat u korist Francuske, a mnogo manje u interesu Italije (upravo su Francuzi poslednjih godina kupili veliki broj italijanskih firmi), ima i zagovornika teze da ”Francuska nastavlja da pravi projekciju putem ’mare nostrum’ prema Africi, ’rezervoaru kolonijalne memorije’, sa rudnim rezervama, samo pogled na geografsku kartu otkriva Italiju kao perfektnu vezu između Francuske i Afrike”. Dovoljan je ”mediteranizam da opravda francuske interese za italijansku čizmu”. Kao i uvek vreme će biti najbolji pokazatelj ko je imao pravo a ko ne.