RUSKI ADMIRAL TVRDI: Kursk je potonuo, jer se sudario sa NATO podmornicom, znam i kojom

Popov je u intervjuu za agenciju RIA Novosti rekao da sa verovatnoćom od 90 odsto može da kaže ime te NATO podmornice, ali da nema dokaze za to.

Prema njegovim rečima, podmornica NATO je pratila Kursk, ali mu se previše približila jer je zbog manevrisanja Kurska izgubila vizuelni kontakt sa njim.

Popov je naveo da je u sudaru oštećena cev za lansiranje torpeda na Kursku, što je dovelo do eksplozija i plavljenja podmornice.

On tvrdi da je i NATO podmornica oštećena u sudaru sa Kurskom i usled eksplozije municije na ruskoj podmornici, ali da je, kada je ponovo mogla da se pokrene, otišla u svoju bazu.

Admiral je rekao i da SOS signale tog dana nije poslao Kursk već NATO podmornica, a da je ruska protivpodmornička avijacija kod obala Norveške pronašla stranu podmornicu koja se sudarila sa Kurskom.

Kursk potonuo nakon sudara

Popov je i ranije govorio da je Kursk potonuo posle sudara sa neidentifikovanom podmornicom, ali je ovo prvi put da pominje da zna o kojoj podmornici je reč, navode iz RIA Novosti.

Prema izveštajima pojedinih medija, u zoni u kojoj je izvođena vežba u vreme nesreće bile su nuklearne podmornice američke mornarice Memfis i Toledo, kao i podmornica Splendid britanske mornarice.

RIA Novosti navodi da je portal Njuz24 preneo da je rusko Ministarstvo odbrane zatražilo od Pentagona da pregleda podmornice Memfis i Toledo, ali da je taj zahtev odbijen i da je odgovoreno da su "sve podmornice u ispravnom stanju". Isti odgovor dobijen je i iz Londona, preneo je portal.

Kursk je potonuo 12. avgusta 2000. u Barencovom moru, 175 kilometara od Severomorska, na dubini od 108 metara. Prema zvaničnoj verziji, nesreća je posledica eksplozije torpeda na podmornici i naknadne detonacije municije, tokom vežbi Severne flote. Poginulo je svih 118 članova posade podmornice.

Podmornica je bila naoružana sa 24 krstareće rakete i 24 torpeda

Prema opšteprihvaćenoj teoriji, curenje vodonik-peroksida dovelo je do detonacije bojeve glave torpeda, što je izazvalo eksploziju više bojevih glava oko dva minuta kasnije. Druga eksplozija je bila ekvivalentna eksploziji oko šest tona TNT-a, što je bilo dovoljno snažno da je registruju seizmografi širom severne Evrope.

Verovalo se da je posle eksplozije bilo preživelih, ali je nivo kiseonika dramatično opao. Prema rečima stručnjaka, životi su mogli biti spaseni da su spasilačke operacije započete ranije.

Međunarodna akcija spasavanja trajala je 10 dana, ali niko nije preživeo. Ronioci koji su ušli u podmornicu nedelju dana posle tragedije otkrili su samo beživotna tela ruskih mornara.

Sovjetske (ruske) podmornice su i ranije bile "žrtve" sudara. U februaru 1992. nuklearna podmornica K-276 se sudarila sa američkom nuklearnom podmornicom klase Los Anđeles Baton Ruž na poligonu Severne flote u Barencovom moru.

Godine 1993. nuklearna podmornica Borisoglebsk je ponovo uvežbavala zadatke borbene obuke u svom dometu i bila je pogođena. Istraga je utvrdila da je nuklearna podmornica američke mornarice Grejling pratila Borisoglebsk, izgubila ga iz vida i sudarila se sa njim.

Međutim, ovi i drugi incidenti nisu imali tako katastrofalne posledice kao u situaciji sa Kurskom.