STRANKE NIČU IZ PROTESTA! Trend u Evropi - ubedljivu većinu osvajaju partije bez programa, poverenje stiču na talasu ogorčenosti

Nove stranke niču bukvalno preko noći, pa, iako neretko nemaju partijske programe, osvajaju vlast i na njoj se održavaju na talasu opšte ogorčenosti i potrebe da se negira postojeće, makar i na gore. Pandemija virusa korona dovela je sve ovo do neslućenih visina, cvetaju populizam, dezinformacije i totalni kolaps poverenja u vlast.

Najsvežiji primer Bugarske pokazuje da gotovo ništa nije nemoguće, jer je partija osnovana letos dobila više od četvrtine biračkog tela na prošlonedeljnim parlamentarnim izborima. Dvojac Kiril Petkov (41) i Asen Vasilev (44), diplomci američkog Harvarda, za samo tri meseca pridobili su svojom "novokomponovanom" strankom po imenu Nastavljamo sa promenom, ogromne simpatije građana. Obećavaju transparentnost u radu vlade i reforme, pre svega borbu protiv korupcije, rak-rane bugarskog društva. Petkov čeka mandat za sastav vlade.

- Formiranje novih političkih partija širom Evrope je u protekloj deceniji bez presedana - ocenjuje Ričard Jangs, viši naučni saradnik programa za demokratiju, konflikte i upravljanje, neprofitne organizacije "Karnegi Jurop" i profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Varvik, u autorskom tekstu za britanski "Gardijan". - Osim već poznatih priča o An maršeu u Francuskoj, italijanskom Pokretu pet zvezdica i Podemosu u Španiji, nove stranke izuzetno su dobile na snazi.

To, objašnjava Jangs, uključuje Alternativu u Danskoj, Agoru u Belgiji, Bij1 u Holandiji, Momentum u Mađarskoj i USR u Rumuniji. U Poljskoj, grupa novih partija obuhvata Novocesnu, Razem i Poland 2050. Ove nove poduhvate, poručuje ovaj analitičar, lako je kritikovati zbog njihovih unutrašnjih problema, nedoslednosti u politici i još uvek ograničenog broja glasova. Ipak, njihova pojava odražava stvarni interes da se deo energije i građanskog aktivizma uokviri partijskim ramom.

Građani su se mobilisali protiv korupcije ili oko određenih političkih pitanja i sami prihvatili program demokratskih reformi. To je bio slučaj u Bugarskoj, Rumuniji i Slovačkoj, sa štrajkom žena u Poljskoj, pokretom Sardine u Italiji, pokretom "Milion trenutaka" u Češkoj i protestom na Malti, isprovociranim ubistvom novinarke Dafne Karuane Galicije.

Pored primera u Irskoj, Belgiji i Estoniji i francuske klimatske skupštine, širom Poljske i Španije nikla su lokalna konsultativna tela. Građanske inicijative vezane za kovid pojavile su se, na primer, u Bristolu, Šemnicu, Mursiji i Nantu.

Drugi trend na Starom kontinentu su koraci u pravcu ujedinjavanja desničarskih populističkih partija, koje traže transformaciju Evropske unije. Letos je njih 16 iz 14 zemalja objavilo zajedničku izjavu u kojoj pozivaju na transformaciju EU. Unija bi, smatraju, trebalo da se zasniva na suverenim državama članicama, umesto na federalnom konceptu. Glavne snage koje stoje iza deklaracije su poljska vladajuća partija Pravo i pravda, Fides Viktora Orbana, Nacionalni skup Marin le Pen, Liga Matea Salvinija i Braća Italije Džordžije Meloni. Nemačka nacionalistička partija Alternativa za Nemačku (AfD) nije na ovom spisku.

Gerolf Anemans, poslanik belgijsko-flamanske desničarske populističke partije uključene u grupu, objašnjava da je ideja pokreta da se EU odvede u drugom pravcu.

- Mislimo da evropska saradnja može biti korisna i u nekim slučajevima neophodna, ali samo na osnovu slobodnih nacija koje sarađuju - veli Anemans. - Dakle, ne ono što je EU postala, pravosudni sistem sa strogim sistemom kažnjavanja i nacionalnom državom iznad ostalih.

Analitičar evropske organizacije "VoutVoč" Doru Frantesku ocenjuje da bi, ako uspeju da, do evropskih izbora 2024. godine ostanu koherentna snaga, ove stranke mogle da imaju šansu da se pozicioniraju kao glavna opoziciona snaga u sledećem sazivu Evropskog parlamenta.

KOVID I KORUPCIJA

KOVID 19 "stvorio" je stotine građanskih inicijativa za međusobnu pomoć, kao što je "An premijer linj" (Na prvoj liniji) u Francuskoj, čija veb-stranica povezuje one kojima je pomoć potrebna sa lokalnim volonterima. Organizacije civilnog društva, takođe, bliže sarađuju sa protestnim pokretima. Grupa "Korupcija ubija", u Rumuniji, na primer, nastala je iz antikorupcijskih protesta i izliva javnog gneva zbog smrti više od 60 ljudi u požaru u jednom noćnom klubu.