NOVI RUSKI BORBENI DRON: „Termit” Stiže svuda, ovo su njegove prednosti

Dron je pogodan za delovanje u teško pristupačnim terenima, kao i za izviđanja, lociranje mete i zajedničke akcije sa helikopterima sa posadom.

Konstruktorski radovi i testiranja biće završeni do kraja ove godine, rekao je za RT Boris Trunov, šef specijalnog projektantskog biroa naučno-proizvodnog preduzeća „Strela” (koja je u sastavu ruske visokotehnološke kompanije „Kronštad”).

Dron je opremljen osmatračkom i nišanskom stanicom, sistemom za upravljanje oružjem i raketama sa laserskom glavom kalibra 80 milimetara. Njegova specifičnost se sastoji u tome što može samostalno da otkrije metu, dok operator odlučuje gde treba da se izvrši bojevo gađanje.

Šta sve može „Termit”

-U pogledu izvođenja praktičnog gađanja nevođenim i korigovanim avionskim projektilima, naša bespilotna letelica helikopterskog tipa je prvi i jedini model u Rusiji. Trenutno se radi o eksperimentalnom modelu dizajniranom da testira ispravnost usvojenih tehničkih rešenja za ugradnju i postavljanje avijacionog naoružanja na bespilotne letelice. Isporuka prvih primeraka trupama zakazana je za 2022. godinu, izjavio je Trunov.

„Termit” je prvi put predstavljen javnosti krajem avgusta na Međunarodnom vojno-tehničkom forumu „Armija 2021” na štandu koncerna „Kalašnjikov“. Kompanija svetskog glasa bavi se razradom udarnih vazduhoplovnih sredstava namenjenih za primenu sa bespilotnim letelicama.

-Sarađujemo sa kompanijom ‘Kalašnjikov’, zajedno izvodimo praktična gađanja. Ako govorimo o ključnim elementima bespilotnih letelica, skoro svi oni se proizvode u ‘Streli’ , uključujući opremu kao što je sistem za upravljanje oružjem i osmatračko-nišanska stanica, objašnjava Trunov.

Na vojno-tehničkom forumu Ministarstvo odbrane Ruske Federacije sklopilo je sporazum o isporuci borbenih letelica helikopterskog tipa „Platforma” i „Termit” , koje je razvila kompanija „Strela”.

Prema rečima zamenika ministra odbrane Alekseja Krivoručka, oba uređaja će ući u oružane snage „u bliskoj budućnosti“.

Bespilotni helikopteri

Prema informacijama sa vojno-tehničkog foruma „Armija 2021”, približna dužina ove bespilotne letelice je 5 metara, visina oko 2,3 metra. Dizajnira je tako da postoji mogućnost ugradnje projektila S-8L sa laserskom glavom za navođenje kalibra 80 milimeta.

Trunov ističe da su bespilotne letelice većih dimenzija helikopterskog tipa sve popularnije u svetu. Prema mišljenju stručnjaka, SAD su jedan od najvećih stalnih korisnika ovakvih bespilotnih sistema.

Prema portalu otvorenih podataka, američka vojska koristi dva tipa bespilotnih letelica implementiranih po helikopterskoj šemi: MQ-8B i MQ-8C. Oba uređaja razvila je američka kompanija „Northrop Grumman”. Namenjeni su za patroliranje, izviđanje i vatrene udare.

MQ-8B se prvenstveno koristi za opremanje fregata američke mornarice i brodova u obalskom pojasu. Razvijen je u okviru američkog programa „LCS” . Dron se može koristiti i na kopnu. Ranije je korišćen u operacijama američke vojske u Avganistanu. Može da ima napredni sistem naoružanja za precizno uništenje (APKWS) koje je razvila britanska kompanija „BAE Sistems”. Ovaj sistem uključuje sredstva za otkrivanje, nišanjenje i uništavanje meta kalibra 70 milimetara.

Raketa APKWS, kao i domaći S-8L, sadrži implementirani princip laserskog navođenja. Prema navodima kompanije BAE Sistems, municija je ekonomična i veoma efikasna, a njena tačnost prelazi 93 odsto.

MQ-8C je veća i naprednija bespilotna letelica tipa helikoptera. Kompanija „Northrop Grumman ” je razvila ovaj dron zasnovan na tehnologijama koje se nalaze u višenamenskom helikopteru „Bell 407“.

On predstavlja teži i bespilotni sistem, ima znatno veći domet i veću nosivost. Njegova težina iznosi oko 6.000 funti (2,7 tona) i ima maksimalnu brzinu od 135 morskih čvorova (250 km/h). Stvoren je za potrebe američke mornarice, iako može da se koristi i na kopnu.

Prednosti „Termita”

Trunov objašnjava da je glavna prednost „Termita“ mogućnost vanaerodromskog baziranja i u funkcionisanju na nepripremljenim lokacijama: takve autonomne bespilotne letelice mogu da polete i slete skoro svuda.

-Pored toga, dronovi tipa helikoptera imaju mogućnost da lebde iznad objekata. Ne moraju da prave nepotrebne manevre kao bespilotna letelica tipa aviona, dodao je Boris Trunov.

Istovremeno, sagovornik konstatuje da su bespilotne letelice helikopterskog tipa inferiorne u odnosu na tradicionalne avionske bespilotne letelice po dometu i trajanju leta.

„Termit“ može da se transportuje običnom prikolicom za automobile do određenog mesta poletanja na kratke udaljenosti, a na velike udaljenosti-železničkim, morskim i vazdušnim transportnim kontejnerom.

Prednost ovog uređaja je kompoziciono telo, koje omogućava značajno smanjenje težine i domaći motor sa unutrašnjim sagorevanjem.

Stručnjak tvrdi da ovaj uređaj može efikasno da uništi stacionarne i mobilne objekte sa poznatim koordinatama. Istovremeno, on je u stanju da ide u takozvani „slobodni lov“, koji podrazumeva samostalnu potragu za metama.

-Metu locira operater. On je prati, a zatim dron deluje samostalno – uključuju se algoritmi veštačke inteligencije ugrađeni u logiku sistema upravljanja oružjem, ali istovremeno operater donosi konačnu odluku o lansiranju rakete. Zahvaljujući S-8L, bespilotna letelica helikopterskog tipa može da uništi pojedinačne i grupne kopnene mobilne i stacionarne mete, objasnio je Trunov.

S-8L je zamisao Instituta za primenjenu fiziku (deo koncerna Kalašnjikov). Zaposleni ovog preduzeća ističu da ova municija spada u klasu korigovanih avionskih projektila, a istovremeno je jeftino oružje visoke preciznosti.

Ostali projektili porodice S-8 koje koriste naši helikopteri i jurišni avioni su brzi kao metak ispaljen iz automata Kalašnjikov. Uz sve njihove pozitivne kvalitete, ipak postoji mogućnost promašaja. Ako se koristi laserski zrak, verovatnoća pogađanja je skoro 100 odsto. Kada su u pitanju vremenski uslovi, postoji jedan problem: laserski zrak se slabo vidi kada su padavine, ali blizu smo toga da i to nivelišemo, konstatuju u Institutu za primenjenu fiziku.

U komentaru za RT, vojni ekspert Jurij Knutov je primetio da je S-8L najnoviji predstavnik porodice sa avijacionom municijom od 80 milimetara koja je rasprostranjena još od sovjetskih vremena. Prema rečima stručnjaka, ova klasa granata se u poslednje vreme „razvija“ i zapravo postaje oružje visoke preciznosti.

-Prema dostupnim informacijama, S-8L bi trebalo da bude dovoljno lagan da ga i dron može podići. Istovremeno, snaga njegove bojeve glave biće dovoljna da uništi tenkove, oklopna vozila i neke od modela inženjerijskih utvrđenja, na kojima se nalaze vatrene tačke neprijatelja, rekao je Knutov.

Oko sokolovo

Glavni konstruktor KB-602 Moskovskog vazduhoplovnog instituta (MAI) Dmitrij Djakonov izjavio je da u savremenom vojištu nema šire potrebe za primenu izviđačko-borbene bespilotne letelice. Istovremeno, kako je rekao ekspert, u nizu situacija je poželjno koristiti bespilotnu helikoptersku opremu.

-Helikopterski dronovi imaju potpuno drugačiju aerodinamičku specifičnost od modela avionskog tipa, drugačiju fiziologiju koja im ne dozvoljava da , na primer, budu dugo u vazduhu. Ovo je apsolutno nedostatak. Ipak, oni se mogu pokrenuti sa nepripremljenih lokacija i u teško dostupnim područjima, a to je već veliki plus, kaže Djakonov.

Takođe, prema rečima stručnjaka, zbog mogućnosti produženog lebdenja, helikopterski dronovi su efikasniji od avionskih dronova pri izvođenju elektronskog izviđanja. Upotreba izviđačko-borbene bespilotne letelice daje ozbiljne prednosti kada je potrebno izvršiti određivanje cilja ili uspostaviti posmatranje bilo kog objekta.

-Bespilotna letelica u vazduhu mora stalno da rotira kamere i pravi različite manevre da bi držala ciljnu metu na oku. Helikopterska mašina je, naravno, pogodnija u tom pogledu, naglasio je Djakonov.

Osim toga, kako pokazuje praksa borbenih dejstava, upravo su avioni helikopterskog tipa veoma efikasni u protivoklopnoj borbi, posebno kada neprijatelj nema razgranati PVO sistem, konstatuje on.

Sagovornik dodaje da helikopterski dron može da nanese udare i odbrani metu na koju je usmeren neprijateljski napad, dok bespilotna letelica može da se sruši, a leteći u blizini pilotirani aparat ostaje neoštećen i obavlja borbeni zadatak.

rs.sputniknews.com