BITKA ZA PRIRODNE RESURSE: Zapad bi da otme bogatstvo severa, ali tamo je već Rusija

Autori publikacija porede napredak Rusije sa trenutnim položajem SAD i već otvoreno traže da se spreči dalje jačanje Rusa u hladnim vodama iznad polarnog kruga.

Široj zapadnoj javnosti se prenosi niz svršenih činjenica, piše komentator RIA Novosti Sergej Savčuk. Na primer, da Rusi punom parom realizuju projekat transarktičke podmorske optičke komunikacione linije Murmansk–Vladivostok. Brzi autoput „Polar ekspres“, dužine 12,5 hiljada kilometara, do 2026.godine spojiće selo Teriberka u Murmanskoj oblasti sa lukom Vladivostok na Dalekom istoku. Ovaj projekat ne samo da će obezbediti stabilnu savremenu vezu, nego i približiti udaljene regione.

A to nije jedini projekat, nego deo državnog programa razvoja Severnog morskog puta vrednog 890 miliona dolara, što je pozamašna suma, čak i za veoma bogate zemlje.

Svaki drugi stanovnik Arktika je Rus

Rusija ne krije svoje ciljeve. Pred zemljom je zadatak da značajno poveća ekonomski razvoj i perspektive Arktičkog regiona, a njeni otvoreno deklarisani orijentiri s one strane okeana bude veliku zabrinutost.

Strani analitičari skreću pažnju na još jednu činjenicu veoma neprijatnu za kolektivni Zapad. U ruskim arktičkim regionima živi dva i po miliona ljudi — a to je polovina ukupnog stanovništva Arktika. Odnosno, svaka druga osoba koja živi iznad polarnog kruga je — Rus. Slaba naseljenost ovih krajeva u samoj Rusiji često se predstavlja kao civilizacijski i demografski neuspeh. Bilo bi glupo negirati negativne trendove, na primer, odliv stanovništva u južne krajeve s blažom klimom.

Ne treba zaboraviti da u Kanadi, koja ima imidž zemlje sa izuzetno oštrom klimom, devedeset odsto građana živi na jugu, uz granicu sa SAD.

Ako pogledamo kartu, videćemo da je najsevernija kanadska enklava — centar pokrajine Alberta, a da je iznad toga pusta i nenaseljena teritorija. Što bi se reklo, sve se najbolje vidi kroz poređenje. Ali kako su socijalne inicijative ruske države tema dosta nezgodna za zapadne eksperte jer može nametnuti pitanja zapadnih građana o tome šta u toj oblasti radi njihova vlast, onda tamošnju javnost već poslovično počinju da plaše vojnom mašinerijom Kremlja. Navodi se tako da je u sastav Severne flote uvrštena jedinstvena atomska podmornica K-329 „Belgorod“, da ruski mornari testiraju na Arktiku atomski torpedo „Posejdon“, da je u Murmansku izgrađena nova vojna baza, da svake godine pomorske jedinice Pogranične službe FSB dobiju nove patrolne brodove.

Ruska flota ledolomaca

Posebna glavobolja je za njih vrtoglav razvoj flote ledolomaca Rusije. U funkciji je već biše od 40 brodova, tri su trenutno u izgradnji, a u narednih deset godina Moskva planira da izgradi još najmanje deset ledolomaca.

Ovi brojevi su za njih utoliko alarmantniji što SAD u naoružanju imaju samo dva slična broda, „Polar star“ i „Hili“. Prvi je pritom odavno obeležio 30-godišnjicu i postoji samo zahvaljujući rezervnim delovima koji se skidaju s njegovog brata blizanca „Polar si“, a godišnje se samo jednom otisne u more, kad dostavlja zalihe zalihe na antarktičku stanicu „Mak-Merdo“. Drugi brod uopšte i nije ledolomac, nego plovilo za kretanje po ledu, na kom se još avgusta prošle godine zbog kratkog spoja desio poveći požar.

Situacija s disbalansom u ledolomcima najjasnije oslikava za mnoge neprijatnu činjenicu da se svi problemi ne mogu rešiti jednostavnim uključivanjem mašine za štampanje dolara. Donald Tramp je u okviru programa „Polar sekjuriti kater“, izdvojio iz budžeta neverovatnih 1,2 bioliona za razvoj i izgradnju novih ledolomaca. Podrazumevalo se da će već 2024.godine novi američki ledolomci ući u fazu testiranja na moru, ali do ovog trenutka nije moguće naći bilo kakve vesti na tu temu. Ipak, nešto drugo izaziva najveću zabrinutost, koja se marljivo zataškava i prikriva masom drugih procesa.

Rusija pokreće veliki program geoloških istraživanja u polarnim vodama.

Krajem avgusta naučno-istraživački brod ledene klase „Bavenit“ (projekat P-2790), koji se s pravom smatra jednim od tehničkih najopremljenijih u svojoj klasi, izveo je istraživačka bušenja u do tada neispitanim regionima Laptevskog mora.

„Bavenit“, koji je sposoban da izvrši geotehnička ispitivanja tla u bušotinama do 300 metara dubine, u vodama dubine preko kilometar i po, obaviće istraživanja široke teritorije. To su i oblasti u Karkom moru (jugozapadno od Severne zemlje), u Laptevskom moru (zapadno i severno od Ljahovskih ostrva) i ogromne teritorije u Istočnosibirskom i Čukotskom moru, uslovno odvojeni ostrvom Vrangela.

Istovremeno je istom maršrutom krenuo još jedan naučni brod — „Akademik Lazarev“.

Norveška kritikuje evropsku „Arktičku strategiju“

I tu dolazimo do najvažnijeg. Bilo koji globalni procesi se ni u kom slučaju ne mogu ocenjivati na osnovu pojedinačnim događajima. To sužava percepciju i sprečava da se razume šira slika i dinamika događaja. A za dublje razumevanje onog što pišu mediji dovoljno je podsetiti da su evropski činovnici bukvalno nedelju dana pred početak nedavnog klimatskog samita objavili već gotov i mnogo ranije razrađen program potpune zabrane geoloških istraživanja i rudarskih aktivnosti na Arktiku.

Predstavnik Litvanije u Evropskoj komisiji Virginijus Sinkevičius predstavio je svojevrsnu „Arktičku strategiju“, koja podrazumeva radikalniju evropsku intervenciju u svim klimatskim, čitaj energetskim, procesima na Arktiku, kao i uvođenje potpunog moratorijuma na dalja istraživanja i eksploataciju ugljovodonika. Strategija podrazumeva odustajanje arktičkih zemalja od bilo kakvih teritorijalnih pretenzija na naftno-gasni greben. Zanimljivo je da među navedenim državama nema SAD, ali se zato pominju Rusija, Kanada i Danska. Zaista neverovatna slučajnost.

Ali nafta i gas ne spadaju u jedini krug interesovanja evropskih zaštitnika ekologije. U prvoj fazi Evropska komisija želi da otvori svoje predstavništvo na Grenlandu, koji je, recimo, veoma bogat uranijumom.

Da li onda treba da čudi što je posle ovakvih očajničkih napora evropskih zvaničnika, u trenutku dok „Bavenit“ i „Akademik Lazarev“ vrše istraživanja u akvatoriji hladnih mora, odsustvo ruskog predsednika u Glazgovu tako iznerviralo Vašington. Moskvi su pod milozvučnom parolom zaštite prirode spremili zamku u kojoj ona, u slučaju da prihvati uslove, treba da se odrekne ne samo vlastitih prirodnih bogatstava već i od punjenja budžeta i razvoja polarnih regiona. Faktički, Rusiji se nudi da napusti Arktik, da obustavi socijalne, vojne i energetske programe.

Međutim, smišljeni scenario su neočekivano počeli da kvare sami saveznici Brisela. Na „Arktičku strategiju“ s oštrim kritikama obrušio se norveški premijer Jonas Gar Store.

Političar je izjavio da Norveška — drugi isporučilac prirodnog gasa u Evropu posle Rusije, u slučaju uvođenja moratorijuma odbija da garantuje pouzdanost isporuka energenata, štaviše, neće pomagati zemljama EU u „zelenoj tranziciji“ na energetiku bez ugljenika.

Oslo takođe kategorički ne pristaje da ugrozi Nacionalni penzioni fond, čiji se ukupni aktivi procenjuju na 1,4 biliona dolara i koji se popunjava upravo iz prihoda od prodaje prirodnog gasa i naftnih derivata.

Mihail Lomonosov je bio uveren da će bogatstvo Rusije rasti zahvaljujući Sibiru, a mi samo možemo da konstatujemo: glavna bitka za prirodne resurse je tek pred nama i odvijaće se na Arktiku. A što više Rusija tu uspe, to će se glasnije od nje tražiti da zatvara vojne baze, da vrati u luke naučne brodove i da obustavi izgradnju ledolomaca, zaključuje Sergej Savčuk.

rs.sputniknews.com