VOJSKA NAGOTOVS ZBOG MIGRANATA: Velika nervoza zbog migrantske krize na granici Poljske i Belorusije širi se sada i na Ukrajinu
Migrantska kriza na granici Poljske i Belorusije je u fokusu svetske javnosti ne samo zato što oko četiri hiljade ljudi sa Bliskog istoka hoće da silom pređe granicu, već i zbog toga što može da dođe do oružanog sukoba poljske i beloruske armije.
Bodljikava žica i vojnici sa druge strane granice sprečavaju put izbeglicama / Foto AP
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je objasnio da postoji međunarodni lanac ljudi koji za novac organizuju dolazak i pokušaj ulaska migranata u Poljsku, a zatim u željena mesta u Nemačkoj. Nije tajna da migranti ulaze u Belorusiju sa turističkim vizama. Visokotiražni list "Moskovski komsomolac" piše da migranti za Minsk lete preko Damaska, Instanbula i Dubaija. Mnogi od tih migranata su Kurdi iz Iraka. Taj avanturistički pokušaj migrante košta od 1.000 do 1.500 dolara. Osim avionske karte, moraju da plate i za to što ih vodiči dovoze do granice, a neki i prebacuju i do mesta gde je lakše ilegalno preći.
Pošto su shvatili da predsednika Lukašenka ne mogu uplašiti novim sankcijama, lideri zapadnoevropskih zemalja sada pokušavaju da uvuku Rusiju u rešavanje tog problema. Nemačka odlazeća kancelarka Angela Merkel je telefonirala Vladimiru Putinu i zamolila ga da utiče na Lukašenka da on zatvori priliv migranata kako bi se rešila kriza. Putin je preko Merkelove poručio Zapadnoj Evropi da moraju da uspostave direktan kontakt sa vlastima Belorusije. Zapad nije priznao predsedničke izbore u Belorusiji i zato smatra da je Lukašenko nelegitimni predsednik, ali Belorusija drugog predsednika za rešavanje problema - nema.
Pošto je normalizovao odnose sa Rusijom, Lukašenko ističe da mu privreda normalno funkcioniše i da ga nikakve evropske sankcije ne plaše. Obe strane su zainteresovane da se problem reši, a ključni igrač u tome je, ipak, Lukašenko, koji je zapretio i da će prekinuti tranzit gasa ka Evropi, preko transnacionalnog gasovoda Jamal-Evropa, ako EU proširi sankcije Minsku.
Istovremeno, vlasti u Kijevu su preplašene da se reka migranata ne preusmeri na granicu ka Ukrajini. Posebno su ih razljutili predlozi nekih nemačkih političara iz Socijal-demokratske partije koji kažu da bi bilo dobro da se oni prebace u Ukrajinu koja bi na taj način pokazala da je spremna da se priprema za ulazak u EU. Oni bi tamo boravili dok ih ne prihvati neka članica EU. Iz Kijeva su odgovorili da nemački političari uzmu i povedu kući migrante.
Da bi se ojačala granica sa Belorusijom već je održan sastanak u Ministarstvu odbrane Ukrajine koja želi da počne da postavlja ogradu na granici sa Belorusijom.
AVIO-KOMPANIJE
EU planira da početkom decembra uvede sankcije protiv avio-kompanija koje su, navodno, prevozile migrante sa Bliskog istoka do Minska. Rukovodstva "Aeroflota" i "Turkiš erlajnsa" negiraju trvdnje da su prevozili migrante do Minska. U "Aeroflotu" kažu da su spremni da brane svoje interese na sudu, a ako Zapad uvede sankcije avio-prevoznicima, Rusija će sigurno odgovoriti recipročno.