BEZ ZAPOČINJANJA RATA U PUNOM OBIMU: Ovako bi Kina mogla da testira Bajdena na Tajvanu

Peking smatra Tajvan sastavnim delom Kine koji je predodređen za konačno mirno ujedinjenje.

Peking ima nekoliko potencijalnih načina da „testira“ privrženost SAD Tajvanu bez rizikovanja opasnosti od sveopšteg rata između ekonomskih supersila, smatra viši saradnik Instituta Kejto Ted Galen Karpenter.

U članku u Nešnal interestu Karpenter sugeriše da bi umesto da zapreti invazijom na ostrvo, Narodna Republika mogla da izvede „ograničeniju akciju“ – zauzimanje Kinmena i Macua, dve male ostrvske grupe kojima upravlja Tajpej, ali na koje kao i na ostatak Tajvana polaže pravo Peking.

Kina bi takođe mogla da pokrene „ograničenu akciju“ protiv „drugih, udaljenijih ostrva na koja Tajpej tvrdi“, kaže posmatrač, pri čemu se za sve takve operacije kaže da služe kao „hrabar, ali relativno niskorizičan način da Peking testira obim i pouzdanost rešenosti Vašingtona da odbrani Tajvan“.

Maleno ostrvo Pratas/Dongsha u Južnom kineskom moru, kojim upravlja Tajpej, ali na koje pravo polaže Peking, je jedna od mogućnosti, kaže Karpenter. Ostrvo dugo 2,8 km, površine 174 hektara, nalazi se na manje od 250 km od obale kontinentalne Kine, ali preko 430 km od Tajvana, i nenaseljeno je.

Analitičar veruje da „u poslednje vreme čak i neki delovi uspavanog američkog spoljnopolitičkog establišmenta počinju da primećuju mogućnost ograničenog napada“, a neokonzervativni Centar za novu američku bezbednost nedavno je objavio izveštaj pod naslovom „Strategija otrovne žabe“ i izneo scenario prema kojem Kina napada ostrvo Pratas/Dongsha, zarobi 500 tajvanskih vojnika i postavi vojnu instalaciju. Preporuke trusta mozgova - jačanje odbrane SAD u regionu i pozivanje saveznika poput Japana da se uključe u odbranu, su „malo više od želje“, kaže Karpenter.

Karpenter strahuje da bi Kina mogla biti naterana da učini nešto kako bi sprečila Tajvan da udalji od bilo kakvog izgleda ponovnog ujedinjenja, uz zauzimanje Pratas/Dongsha ili nekih drugih udaljenih ostrva na koja polažu pravo ili pod upravom Tajvana, što će poslužiti kao „pucanj preko pramca (i Tajvana i Sjedinjenih Država) da bi se naglasilo da je Kina smrtno ozbiljna.”

Analitičar veruje da kineski predsednik Si Đinping i drugi kineski zvaničnici imaju „legitimne razloge da sumnjaju da li bi Sjedinjene Države bile spremne da rizikuju užasno destruktivni rat sa Kinom zbog malih ostrva na koja samo polaže pravo Tajpej“, uz bilo kakav „hrabar potez“ da zauzeti ostrvo ili ostrva stavljajući „teret svake naknadne, opasne eskalacije u potpunosti na Sjedinjene Države, istovremeno šaljući naglašenu poruku o odlučnosti Kine i istrošenom strpljenju“.

DEBATA O POLITICI PREMA TAJVANU

Zakon o odnosima sa Tajvanom iz 1979 – koji utvrđuje politiku SAD „strateške dvosmislenosti“ u odnosu na Tajvan, ne obavezuje izričito Vašington da stane u odbranu Tajpeja u slučaju agresije, već samo navodi da svaki napor da se odredi budućnost Tajvana drugim sredstvima osim mirnim putem, uključujući bojkote i embargo, bi se smatrao „pretnjom miru i bezbednosti oblasti zapadnog Pacifika“ koja bi „ozbiljno zabrinula“ Vašington.

TRA omogućava američkim zvaničnicima da ostrvu obezbede oružje odbrambenog karaktera i „održavaju kapacitet Sjedinjenih Država da se odupru svakom pribegavanju sili ili drugim oblicima prinude koji bi ugrozili bezbednost, ili društveni ili ekonomski sistem, naroda Tajvana“, ali ništa više.

Karpenter sugeriše da bi nedavna serija kontradiktornih izjava Bajdenove administracije o Tajvanu – u kojima je predsednik u dva odvojena navrata dao izjave o obavezi da stane u odbranu ostrva, samo da bi to protivrečili njegovi zvaničnici, može biti pokazatelj unutrašnjeg debata o politici u Beloj kući.

Kineski zvaničnici su više puta ponavljali da traže mirno ponovno ujedinjenje Tajvana sa kopnom po modelu „Jedna zemlja, dva sistema“ koji je primenjen na Hong Kong 1997. Prošlog meseca predsednik Si je ponovio da će ponovno ujedinjenje definitivno doći i naglasio da „postizanje ponovnog ujedinjenja domovine mirnim putem“ bilo bi „najviše u skladu sa opštim interesima kineske nacije, uključujući naše sunarodnike na Tajvanu“.
Uprkos obećanju da će ponovno ujedinjenje biti mirno, kineski zvaničnici i mediji su takođe izrazili konsternaciju, frustraciju i gnev zbog stalnog nastojanja aktuelne tajvanske vlade da natera Vašington da prizna suverenitet ostrva – bilo preimenovanjem de fakto ambasade, ili pozivanjem tajvanskog lidera Cai Inga na predstojeći 'samit demokratije'.

Prošlog meseca Cai je priznao prisustvo malog broja američkih vojnika na Tajvanu usred medijskih izveštaja koji su otkrili da su američke snage bile angažovane na obuci tajvanskih snaga na ostrvu više od godinu dana. Kineski list Global Tajms na engleskom jeziku koji je okrenut prema spolja ranije je upozorio da bi Kina, ukoliko bi američke trupe bile otkrivene na Tajvanu, imala pravo da ih „slomi silom“ stavljanjem u upotrebu Zakona protiv secesije, koji bi takođe omogućio da silom ponovo ujedine ostrvo sa NR Kinom.

Nedavne napetosti u moreuz nisu konstanta u odnosima NR Kine i Tajpeja. Tokom osamdesetih i devedesetih dugogodišnja vladajuća partija Tajvana – nacionalistički Kuomintang – ista politička snaga koja se borila i izgubila u građanskom ratu protiv komunista u kineskom građanskom ratu kasnih četrdesetih, radila je na poboljšanju odnosa sa Pekingom, uspostavljajući i ekonomske veze i neformalne diplomatske veze. Partija je generalno prihvatila ideju o mirnom ujedinjenju. Međutim, Caijevi demokratski naprednjaci, koji su došli na vlast 2016. godine, odlučno su odbacili ideju ponovnog ujedinjenja u bilo kom obliku.

Prošlog meseca u svom tekstu za Nešnal interest profesor sa Harvard Kenedi škole Grejem Alison upozorio je da se SAD moraju pomiriti sa realnošću da više ne uživaju „vojni primat“ u regionu zapadnog Pacifika i da prihvate „ružno“ realnost da može izgubiti vojni sukob sa Kinom oko Tajvana zahvaljujući radikalnom napretku NRK-a u sposobnostima protiv pristupa/odbijanja područja (A2/AD), u kombinaciji sa gubitkom američke vojske „dominantne superiornosti u svakom operativnom domenu“.