RUSKE KAMIKAZE SA VEŠTAČKOM INTELIGENCIJOM: Dronovi glavna tema savetovanja Putina i vojnog vrha u Sočiju
KO će biti pobednik u nekom od lokalnih ratova koji će se voditi narednih godina i decenija uveliko će zavisiti od bespilotnih letelica novih generacija. Sada dronove imaju ne samo najrazvijenije zemlje već i drugi, pa mogu da koriste visokoprecizno oružje. Značaj dronova pokazao je i poslednji rat između Azerbejdžanaca i Jermena u Nagornom Karabahu. Zahvaljujući turskoj pomoći Azerbejdžan je imao dominaciju u vazduhu i sa lakoćom pogađao jermenske tenkove i druga vozila kao i važne objekte.
Bespilotna letelica "Ohotka" / Arhiva
Da su Rusi svesni da će bespilotne letelice u savremenom ratovanju imati sve veću važnost dokaz je da je predsednik Vladimir Putin 2. novembra u Sočiju na savetovanju sa predstavnicima Ministarstva odbrane RF i rukovodiocima vojno-industrijskog kompleksa dao prednost u odnosu na druge teme upravo potrebi da se još intenzivnije radi na novim i "pametnijim bespilotnim letelicama".
- Mi smo se naučili da se suprotstavljamo i zaustavljamo napade protivničkih bespilotnih letelica. Vrlo dobro znamo kako su se koristili i koliko su bili efikasni dronovi u oružanim sukobima poslednjih godina. Svesni smo koliko mogu biti opasni - kazao je Putin.
Dronovi su neuporedivo jeftiniji od modernih aviona, a podjednako su efikasni u pogađanju ciljeva na zemlji. Posebno će biti efikasni jeftini dronovi-kamikaze čiji je jedini zadatak da prepoznaju protivnički cilj i da se upute ka njemu i uništi ga. Prisetimo se, ranije su bespilotne letelice korišćene samo za dobijanje informacije o rasporedu neprijateljskih snaga i za korekciju artiljerijske vatre.
Mnogi su Putinove poruke pred TV kamerama u Sočiju shvatili kao poruku predsedniku Turske Erdoganu kao i predsedniku Ukrajine Zelenskom čija je vojska minulih dana prvi put upotrebila turski "bajraktar" kojim je pogođen jedan top na teritoriji Donbasa. Putin je kazao da ruska vojska ima više od dve hiljade dronova različitih modela i veličine. On je tražio od vojnih i civilnih stručnjaka da pojačaju rad i da u pravljenju bespilotnih letelica koriste perspektivne tehnologije, najsavremenija dostignuća nauke i tehnike uključujući i veštačku inteligenciju.
Pored Putina, glavni govornik u Sočiju je bio komandant vazdušno-kosmičkih snaga Rusije, Sergej Surovikin. On je govorio o mogućnostima robota "marker" koji može da se koristi u borbi protiv bespilotnih letelica. Govorilo se i o radioelektronskoj borbi i pravljenju zamki u kojima bi neprijateljski dron ostao bez komandi.
Rusi ne skrivaju da konstruktorski biro "Kronštat" u Sankt Peterburgu pravi novi dron. Direktor tog konstrukcionog biroa Nikolaj Dolženkov je kazao da novi dron može da delimično zameni avione tipa "avaks" koji na velikoj udaljenosti prepoznaju ciljeve.
Zašto je Rusija bila zaostala u razvoju bespilotnih letelica ne samo za SAD već i za Izraelom nije nikakva tajna. Što se tiče znanja, Rusi su ga i ranije imali sasvim dovoljno. Uostalom, svi inženjeri koji su u Izraelu radili na njihovim najboljim dronovima bili su poreklom iz SSSR-a gde su i stekli obrazovanje. Glavni ruski problem je bio što se u vojnom i državnom vrhu razvoju dronova nije pridavao značaj. U Jeljcinovo vreme je glavni problem razvoja bila besparica. Kad su se SAD i Izrael intenzivno bavili pravljenjem udarnih dronova, rusku armiju je mučila besparica, bio je problem obezbediti oficirske plate. Ali i u vreme prvog dela Putinove vladavine, dok je ministar odbrane bio Anatolij Serdjukov sve do novembra 2012. ni o kakvoj ozbiljnijoj proizvodnji dronova nije bilo ni govora. U tom periodu su čak prestali da školuju nove pilote jer su smatrali da ih i tako imaju previše. Kad se to zna, jasno je zašto su Amerikanci, pa i Izrael još i sada znatno ispred Rusije u razvoju bespilotnih letelica novih generacija.
Zbog toga što su mnogi stručnjaci za dronove devedesetih emigrirali u Izrael Rusija nije imala ni stručnjake koji je trebalo da se bave udarnim dronovima. To se videlo kod pravljenja udarnog drona "altair" u Kazanu. Bio je problem i to što dron nije imao motor za duži boravak u vazduhu, objašnjava bivši komandant ruske avijacije, general- pukovnik Viktor Bondarjev. Projekat "Altair" su od Kazana preuzeli konstrukciju 2018. u Uralskom zavodu i taj dron će moći da leti više hiljada kilometara.
Ali pravi napredak je napravljen tek u konstruktorskom birou "Kronštat" u Sankt Peterburgu gde su pre pet godina napravili "orion" koji su mnogi upoređivali sa američkim "predatorom". "Orion" je težak tonu, a u tom konstrukcionom birou pripremaju se da naprave dvostruko teži "sirius", a zatim i "helios" koji će biti težak pet tona. Njegov domet će biti tri hiljade hilometara.
Rat u Siriji bio je novi impuls u razmišljanjima koliko je važno imati udarne dronove. Čuveni konstruktorski biro i fabrika "Suhoj" odlučili su da naprave "ohotnik", što u prevodu znači lovac koji je težak 20 tona. On je imao već prvi let i trebalo bi da raspolaže unikatnim bojevim osobinama i efikasnošću. Prema neslužbenim informacijama, taj dron će koštati milijardu rubalja (oko 14 miliona dolara). U ruskom rukovodstvu kažu da život pilota nema cenu, pa će se sve više praviti dronovi. Nije tajna da Rusi sada izučavaju i tuđa iskustva korišćenja dronova .
UZETI TRŽIŠTE
MADA Rusi zasada ne spadaju među lidere po proizvodnji bespilotnih letelica, u Moskvi ne skrivaju svoje ambicije.
- Plan nam je da zauzmemo deset posto svetskog tržišta "bespilotnika". Na forumu "Armija" bili su pregovori sa više od 20 delegacija iz raznih zemalja koje su zainteresovane za kupovinu našeg "oriona-E" .