SMRT GA NIJE HTELA: Ovo su najznačajnije zavere i atentati na Fidela Kastra - od otrovne jakne i penkala do smrtonosnog milkšejka
U ISTORIJI svetske politike nije postojala osoba koja je preživela više atentata od pokojnog Fidela Kastra.
Od svojih prvih političkih koraka, do trijumfa revolucije i celokupne vladavine koja se protegla duboko u 21. vek, suočavao se sa atentatima. Za njega se s pravom govorilo da je to čovek koga "smrt nije htela". I kad je zaista umro, mnogi njegovi protivnici nisu više bili među živima, a njihovi naslednici koji su nastavili mržnju prema "Maximo lideru" nisu mogli verovati da je umro, pa su dosta bili suzdržani dok nije sve to bilo potkrepljeno, a i tad, kao i danas se plaše Kastrovog duha da će opstati na Kubi.
Fidel Kastro je umro prirodnom smrću. CIA, američka obaveštajna služba koja ga je decenijama pokušala ukloniti sa vlasti, nije uspela da ukloni svog zakletog neprijatelja. Na kraju su i oni posustali i tu priču odbacili. Mogli su samo da čekaju prirodnu smrt.
Statistika je zabeležila broj od 637 ideja, planova i samih pokušaja atentata na Fidela Kastra. U većini slučajeva pukim slučajem je sam Kastro, ili možda prstom sudbine izbegao smrt.
Za prvi pokušaj atentata na Fidela Kastra smatra se onaj za vreme ustanka posle iskrcavanja i povratka na Kubu. Na Siera Mestri otkriven je zaverenik u redovima "Barbudosa" Eutimo Gera. Utvrđeno je da je od Batistinih saradnika dobio 10.000 dolara da uvede Kastra, Raula, Če Gevaru i ostale borce u zasedu da budu likvidirani. Međutim, mrežom doušnika je otkriven i na prekom sudu osuđen na streljanje. Priče koje kruže govore da mu je lično presudio Če Gevara, a ne streljački stroj.
"Operacija Zapata", odnosno invazija CIA plaćenika i antikastrista na plažu u Zalivu svinja, koja se završila neslavno i Kastrovim trijumfom saslušavanjem plaćenika javno pred TV kamerama kako priznaju svoja nedela, je drugi pokušaj atentata na Kastra. Tih 1.200 plaćenika je kasnije zamenjeno za hranu i lekove, a pošto su diplomatski odnosi bili prekinuti, Vašington je poslao svog prekaljenog advokata Džejmsa Danovana da ispregovara puštanje na slobodu zarobljenih plaćenika.
Danovan je sa sobom doneo na poklon Kastru sportsku jaknu. Ono što je administracija u Vašingtonu prećutala, bilo je da je CIA tu jaknu premazala otrovom, koji je koža trebalo da upije kad Kastro obuče jaknu. Međutim, planeri su se zeznuli jer je jakna bila obložena krznom, što je potpuno neuobičajeno i neupotrebljivo na Kubi i na Karibima sa temperaturama koje teško da padaju ispod 25 stepeni. Međutim, plan je razotkriven, Donovan o tome nije ništa znao, a u Vašingtonu je pukla afera. Na tome se stalo.
Uloga mafije u atentatu na Kastra
CIA je za potrebu likvidacije Fidela Kastra odlučila da angažuje i mafiju, koja je sa dolaskom "Barbudosa" izgubila hotele, kockarnice, bordele i popriličan prihod koji se ostvarivao u ovoj meki i hazarderskoj oazi pre nego što je nastao Las Vegas. Posebno za to zaintersovan je bio Santos Trafikante, bivši kubanski kum, koji je zbog revolucije morao da preseli poslove u Majami. Tu se uplelo još nekoliko bosova iz Čikaga i Njujorka koji su bili voljni da uklone Kastra. CIA je uplatila četiri miliona dolara. Kružok Trafikante, Roseli, Đankano počinje da kuje zavere. Jedna od ideja bila je slanje Kastru otrovnih cigara iz Njujorka, zatim otrovno naliv-pero, ili sipanje u mleko otrovne tablete.
Među idejama, ali neuspešnim, bilo je i uključivanje biološkog rata i to pokušaj da se donji veš kubanskog lidera zameni i podmetne veš koji je bio zaražen bakterijama tuberkuloze, zbog čega Kastro nikada nije posle toga upotrebljeni veš prao, nego je odmah išao na spaljivanje.
Slučaj Marite Lonernc, Kastrove ljubimice, koju je mafija i CIA prisilila da odleti u Havana Libre i dva puta pokuša da ubije Kastra. Prvi put marta 1961. kada je nosila otrovne tablete, koje je trebalo da mu da. Taj atenta je, kako kažu knjige, koštao 6.000 američkih dolara. Marita umesto u piće tablete je bacila u VC šolju i ispričala sve Kastru. Kastro joj je prišao tad i pružio revolver, ali ona nije imala snage da puca u njega. Napisala mu je oproštajno pismo i ostavila 6.000 dolara koje je dobila od CIA. To što je ostavila komunističkoj barabi njihov novac, ova agencija joj nije oprostila nikada.
Kastro je na meti Amerikanaca bio i septembra 1960. kad je došao u Njujork na zasedanje Generalne skupštine UN. Amerikancima je posebno išao na nerve jer je počeo sa nacionalizacijom poljoprivrede. Pokušaj ubistva koji je isto bio povezan sa mafijom propao je jer Kastro nije voleo da se pridržava uobičajenog protokola, pa svoju delegaciju nije smestio u hotel na Menhetnu, nego je otišao u Harlem (Afroameričku četvrt) u jedan zapušteni hotel. U Harlemu je nastao džumbus, gde su ga dočekali kao polubožanstvo, pa su ga osim Kubanaca čuvali i svi žitelji ovog naselja, da faktički nije mogla ni ptica da proleti, a da se ne zna.
Na meti atentatora Kastro se našao i prilikom posete Kolumbiji, kad je bio u poseti svom velikom prijatelju, piscu i nobelovcu Gabrijelu Garsiji Markesu. Mamac je trebalo da bude kubanski šef diplomatije Raul Roa, da se on ubije, a onda na sahrani i sam Kastro.
Kenedijeva smrt mu spasla život
Jedna od priča o atentatu na Kastra bila je i ona da je trebalo da bude ubijen otrovnim penkalom u Parizu, ali je plan atentata poremetilo ubistvo američkog predsednika Kenedija u Dalasu novembra 1963.
Smrtonosni milkšejk
CIA je znala da je Kastro često znao da navraća u hotel "Havana Libre" da se opusti i popije milkšejk. Konobar koga je CIA pronašla trebalo je da smrtonosnu pilulu rastvori u milkšejku i da Kastru da da popije. Međutim, konobar je zeznuo stvar jer je pilulu ostavi u zamrzivaču, umesto negde napolju, pa nije mogao da je razbije. Uhapšen je i odmah je priznao da je pilula otrovna i da je planirao da ubije kubanskog lidera.
Na meti kamermana
Jedan od atentata dogodio se i prilikom Kastrove posete Čileu 1972. CIA je za atentat angažovala jednog venecuelanskog kamermana da ubije Kastra. U kameri je umesto filma zapravo bio mini-automat, koji je trebalo da se aktivira kad Kastro stane ispred kamere. Zašto kamerman nije pucao ni danas nije sasvim jasno.
Otrov u televizijskom studiju
Jedan od pokušaja ubistva Kastra trebalo je da se dogodi osamdesetih, kad je u televizijski studio pokušano da se unese otrov. Kako je bilo planirano, boca sa otrovom trebalo je da bude pod stolom za kojim je sedeo kubanski lider i onda tokom obraćanja javnosti bio bi pušten gas koji bi izazvao histerični smeh, a onda bi se onesvestio i umro.
Operacija "Mungos"
Je takođe jedan u nizu pokušaja likvidacije Fidela Kastra, čiji je cilj bilo rušenje negovog režima. Operacijom je trebalo da rukovodi lično Kenedijev brat Robert (kasnije ubijen u atentatu 1968). Za ovu operaciju angažovano je bilo oko 400 operativaca CIA i 28 tajnih američkih agenata na Kubi, a onda je 1962. godine KGB saznao za veliku invaziju na Kubu koja se sprema. Rusi su putem tajnih kanala pozvali braću Kenedi i saopštili im sve detalje operacije Mungos i da će Kastra oni sačuvati i angažovati se na njegovoj zaštiti. Tako je operacija propala.
Snajper za Kastra
Taj pokušaj ubistva kubanskog lidera trebalo je da se dogodi 1994, prilikom posete Kolumbiji. Atentator je pokušao da gađa Kastra tokom vožnje sa Markesom. Atentator je promašio, a Kastro je celu priču okrenuo na šalu.
BONUS VIDEO:
KUBANSKI MARŠ ZA ZDRAVLjE: Hodočašće Svetom Lazaru u doba korone
(Kurir)