ZAVRŠNI DAN SAMITA G20 U RIMU: Usvajanjem deklaracije o klimatskim promenama završen skup lidera

Planeta se urušava dramatičnom brzinom i neohodno je urgentno reagovanje u zaustavljanju njenog pregrevanja, kako je predloženo na Samitu i u nacrtu usvojene Deklaracije, na maksimum od 1.5 stepeni do polovine ovog veka, kako bi se stiglo do zagrevanja „nula“ a sa datumom velike dekarbonizacije do 2030. Ostale su za pregovore one zemlje kao što su Kina i Indija koje imaju datume na duži rok, što se smatra nenadoknadivim zakašnjenjem.

Poseban udeo u toj temi imao je princ Čarls koji je naglasio da se „ne može više slušati jauk mladih za zaustavljanje pregrevanja planete a privatni sektor je spreman da reaguje odmah svojim učešćem u tome“. To je i jedna od poruka Samita: privatni sektor već ubrzava uvođenje čistih tehnologija ali bi javno finansiranje povuklo zelenu ekonomiju, „moramo ostaviti mladima zdraviju budućnost, mi smo odgovorni za njihovo zdravstveno stanje“. Predlog je da se nameni u narednim godinama 100 milijardi dolara za finansiranje ekološke tranzicije zemljama sa niskim dohotkom, ukidanje javnog finansiranja centrala na ugalj već ove godine i nastojanje uvođenja čistih energija i tehnoloških inovacija.

Mnogi lideri su citirali G20 kao glavnog promotera zajedničke saradnje (multilateralizam kojeg je italijanski premijer uveo kao stožer budućeg rada a slušajući prevashodno nauku šta kaže o dramatičnosti klimatskih promena) jer je to izazov ovog vremena u kojem živimo. Ruski predsednik Vladimir Putin, koji se uklju

ivao sa distance, podržao je multilateralizam izjavivši da „G20 treba da bude lider u uspostavljanju jasnih pravila, ali istovetnih i razumljivih“ kako u pogledu zaustavljanja klimatskih promena tako i u „recipročnom priznavanju sertifikata o vakcinisanju“.

Na margini Samita G20 objavljen je postignuti Sporazum između SAD i EU (to su učinili Džo Bajden i Ursula von der Lajen) o ukidanju carina na uvoz evropskog čelika i aluminijuma (koje je uveo Tramp) čime su okončani zategnuti trgovinski odnosi, tako da i EU od 1 decembra neće više primenjiavti uvedene recipročne mere na uvoz američkih proizvoda.

Rezime ovogodišnjeg Samita ispisan u završnoj Deklaraciji sastoji se u predlozima sporazuma među kojima nekih sa aktuelizovanjem u dužem periodu a nekih urgentno. Predlog je da multinacionalne kompanije počevši od 2023, treba da plaćaju porez minimalno 15 posto na svoje aktivnosti i proizvodnju u zemljama gde se one i odvijaju a ne u pravnim sedištima gde su ih preneli, odnosno u zemljama koje se smatraju fiskalni raj i gde je oporezivanje minimalno, a na prvoj liniji takvih su kolosi web.

Multinacionalizam je ocenjen kao jedini odgovor na pandemiju sa neohpodnom pomoći u finansiranju i distribuciji vakcina najsiromašnijima na svetu, to je urgentno jer postoje zemlje gde je vakcinisano samo 3 posto stanovništa, što je prihvaćeno jednoglasno od svih lidera, sa namerom da se pomogne i do kraja ove godine vakciniše 40 posto stanovništva planete a 70 posto do kraja 2022, jer se samo tako može boriti protiv pandemije na globalnom nivou.

Uz uzajamne čestitke svetskih lidera Italiji i premijeru Dragiju na organizaciji Samita i efikasnosti šta će se ostvariti od zacrtanih planova na ovom G20 pokazaće vreme, a dve fotografije kao svedočanstvo o prisustvu lidera sveta i njihovim dogovorima na G20 u Rimu ostaće za istoriju: na početku Samita sa lekarima i sanitarnim osobljem rimske bolnice „Spalancani“ koja je bila i ostala sinonim u borbi protiv pandemije i one na Fontani di Trevi sa ritualom bacanja novčića „da se vrate ponovo u Rim“ kao i svaki turista koji to učini kada stigne u Večni grad.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU