VARŠAV SKUPO PLAĆA NEPOSLUŠNOST: Paprena globa Suda pravde EU za Poljsku zbog sporne reforme pravosuđa
SUD pravde EU osudio je Poljsku na kaznu od milion evra dnevno zbog toga što nije suspendovala Disciplinsko veće Vrhovnog suda, čime se, kako se ističe, dovodi u pitanje princip nezavisnosti pravosuđa. Na ovaj način konflikt između Brisela i Varšave ušao je u novu, još zategnutiju fazu.
Foto Shutterstock
U saopštenoj odluci, Evropski sud pravde je naglasio da će Varšava morati da plaća ovaj iznos Evropskoj komisiji zbog nepoštovanja prethodne sudske presude i mera naloženih sredinom jula ove godine koje su, kako je naglašeno, neophodne da bi se izbegla ozbiljna i nepopravljiva šteta po pravni poredak EU, kao i po vrednosti na kojima ona počiva, a posebno pravna država.
Poljska je naročito na meti EU posle stupanja na snagu, sredinom februara prošle godine, kontroverzne reforme pravosuđa započete još 2015. Disciplinsko veće Vrhovnog suda smatra se ključnom tačkom razdora, jer se, prema Briselu, na ovaj način zadire u nezavisnost sudstva. Sporno veće je zaduženo da nadgleda rad sudija, a može između ostalog da im ukida imunitet ili smanjuje plate.
Ubrzo pošto je reforma stupila na snagu, Evropska komisija je, u aprilu, prošle godine pokrenula prekršajni postupak protiv Varšave. Sud pravde EU je sredinom jula doneo odluku kojom je od Poljske zatraženo da odmah rasformira pomenutu instituciju. Kako se to nije dogodilo, Evropska komisija je početkom septembra od istog suda zatražila da nametne finansijsku kaznu Varšavi, u ime nezavisnosti i pravednosti sudskih sistema unutar EU. Ta kazna je upravo izrečena.
Ovim se samo nastavlja duga lista sporova između Brisela i Varšave. Prethodni je nastao početkom oktobra, kada je Poljska proglasila primat nacionalnih zakona nad evropskim.
Sada se postavlja pitanje šta će se dogoditi ukoliko Varšava i dalje ne bude poštovala svoje obaveze. EU na raspolaganju ima dva mehanizma, politički i finansijski, od kojih se ovaj drugi očigledno najviše isplati.
U teoriji, EU može da primeni klauzule iz člana 7 Osnivačkog ugovora, prema kojima bi određenoj zemlji, u ovom slučaju Poljskoj, bilo na neko vreme oduzeto pravo glasa u najvišim institucijama. Ali, to je u praksi mrtvo slovo na papiru. Za odluku je između ostalog potreban konsenzus, a neke zemlje, poput Mađarske, to ne dozvoljavaju. Brisel je, uostalom, već, bezuspešno, pokretao ovu proceduru protiv Varšave.
Od januara ove godine, međutim, EU kao mogućnost ima i finansijsko kažnjavanje članica koje ne poštuju osnovne vrednosti na kojima počiva. Tako je Varšavi već blokirana prva tranša od 36 milijardi evra iz sveobuhvatnog evropskog plana obnove od 750 milijardi. Taksimetar, sada, otkucava milion dnevno.
EVROPA NACIJA
POLjSKA i Mađarska, koje se nalaze na udaru briselske administracije, ne nameravaju da istupe iz EU. Smatraju da im je mesto u "Evropi nacija", što je politika koju su prihvatile i krajnje desničarske formacije nekih drugih zemalja, poput francuskog Nacionalnog okupljanja na čijem čelu je Marin le Pen i koja više ne zagovara napuštanje EU, već njenu reformu. Evropska pravila, inače, ne omogućavaju da se neka država izbaci iz članstva.
EU NIJE "BANKOMAT"
BELGIJA je upozorila Poljsku da EU ne tretira kao "bankomat" kako bi povećala svoje ekonomsko bogatstvo, a da pritom zanemaruje svoje demokratske principe i principe vladavine prava. - Ne možete sav novac da stavite u džep, a da odbacite vrednosti - rekao je belgijski premijer Aleksandar de Kroa.