RUSKI PARADOKS SA VAKCINAMA:Prvi su registrovali cepivo protiv virusa korona, ali većina građana ga ne želi
RUKOVODSTVO Rusije bilo je prisiljeno da prvih sedam dana novembra proglasi neradnim, nastojeći da prekine rekordan rast broja zaraženih koronom. Poslednjih dana taj broj, kao i broj umrlih, u stalnom je porastu. Kao i na početku pandemije, rekorderi su Moskva, Moskovska oblast i Sankt Peterburg, gde je najveća koncentracija stanovništva. To je bio razlog što Moskovljani neće raditi poslednja dva dana oktobra, a svi ostali, sedam dana novembra.
Pune bolnice u Rusiji / Foto AP
Rusija je ponovo oborila 24-satni crni rekord. Od korone je umrlo 1.064 ljudi, a zaraženih je 37.141, što je najviše od početka pandemije. Zastrašujuća statistika nameće pitanje kako je moguće da Rusija, kao zemlja koja je prva registrovala vakcinu protiv korone 11. avgusta 2020. godine, a zatim napravila još dve, bude među državama sa najmanje vakcinisanih. Lekari kažu da je taj paradoks posledica slabog odaziva za vakcinaciju i nepoštovanja sanitarnih mera. Među teško bolesnima, vakcinisanih je manje od jednog procenta. Po broju imunizovanih, Rusija je na 87. mestu, a po broju umrlih, na prvom mestu u svetu.
Ovo je nateralo ruske političare da otvoreno priznaju da je propagandna aktivnost oko potrebe vakcinacije pretrpela poraz. Poslednjih dana minule nedelje u Rusiji je umiralo dnevno po više od hiljadu ljudi. Vakcinisanih sa dve doze u Rusiji je oko 34 odsto. Kako je moguće da je Rusija cepila samo trećinu, a Arapski Emirati čak 95 odsto stanovništva, pitaju se mnogi. Portugalija je vakcinisala 88 odsto, Singapur 78, a Čile 74 procenta građana. Bez obzira na snažan otpor antivaksera u zapadnoj Evropi, Italija je vakcinisala 80 odsto građana, Francuska 67, Nemačka 65 odsto, SAD 56, a Turska 54 odsto.
Mada su na početku Rusiji zamerali da je prebrzo registrovala "sputnjik V" sada joj se ne osporava efikasnost vakcine. Cepljeni su milioni ljudi od Evrope do Južne Amerike.
Razlozi slabog odziva za besplatnu vakcinaciju u Rusiji nisu tajna. Mada je rukovodstvo pozivalo na cepljenje mnogi su govorili da treba sačekati da se vidi stvarna efikasnost vakcine, jer su na Zapadu tvrdili da je "sputnjik V" registrovan na brzinu i da nisu sprovedene sve faze ispitivanja. Među mladima je bilo mnogo onih koji su lako podneli tok bolesti pa se stvorila predrasuda da virus i nije tako opasan. Oni nisu razmišljali da mogu da zaraze starije članove porodice za koje je kovid 19 neretko smrtonosan.
Nije tajna da jedan broj lekara i uglednih profesora nije želeo da se vakciniše. Deo krivice snose i tabloidi koji su tvrdili da se vakcinom u organizam može uneti čip i da vakcina izaziva neplodnost. Dr Vasilij Kuprejčik, iz moskovske kovid-bolnice "Komunarka", kaže da će i Rusija morati da uvode praksu da se na mesta gde je veća poseta, može ući samo ako čovek ima "kjuar kod", dobijen posle vakcinacije.
ŽARIŠTA
GRADONAČELNIK Moskve Sergej Sobjanjin uveo je nova ograničenja zbog rapidnog rasta zaraženih. Od 25. oktobra ponovo trećina zaposlenih radi od kuće, osim medicinara i radnika u odbrani. Stariji od 60 godina moraju ostati u kući, uz povremenu šetnju. Do 1. decembra, u kompanijama koje se bave uslugama mora biti vakcinisano 80 odsto zaposlenih. Od 30. oktobra do 7. novembra, u Sankt Peterburgu, biće zatvoreni restorani, kafići i sve prodavnice koje nisu neophodne.
PUTIN PROTIV PRISILE
PREDSEDNIK Rusije Vladimir Putin je protiv prisilnog vakcinisanja, jer bi, kako kaže, to izazvalo samo trgovinu lažnim potvrdama. "Bolje je ubeđivati ljude da se vakcinišu, da ne završe u bolnici. A oni koji uveravaju narod da se treba pelcovati, moraju to kazati vlastitim primerom", kazao je Putin, nezadovoljan tempom imunizacije.