ČEŠKA U VAKUUMU VLASTI: Posle izbora, šlajfuje formiranje nove vlade u Pragu, Zeman u bolnici, nema ni pregovora oko premijera
PREDSEDNIK Češke Miloš Zeman (77), koji je od 10. oktobra u Praškoj vojnoj bolnici, nije u stanju da obavlja dužnost, što ovu zemlju stavlja u neku vrstu pat-pozicije, budući da je, posle parlamentarnih izbora, na redu formiranje vlade.`
Miloš Zeman / Foto AP
Zeman bi trebalo da vodi pregovore o sastavu nove izvršne vlasti, kao i da poveri mandat izbornom pobedniku, ali je sprečen. Parlament u Pragu mora, zato, da razmotri aktiviranje ustavne klauzule, koja omogućava da se dužnosti predsednika države prenesu na drugu ličnost.
Takav korak zahteva pristanak oba parlamentarna doma, a Donji dom treba prvi put da se sastane 8. novembra. Izbori su održani 8. i 9. oktobra, a Zeman je hospitalizovan samo dan kasnije. Iz njegove kancelarije šturo je saopšteno da je "dehidrirao i da je malo iscrpljen".
Sami dvodnevni izbori, doneli su već dovoljno uzbuđenja, budući da je dosad opozicioni savez "Spolu" (Zajedno) za samo procenat pobedio populističku stranku premijera Andreja Babiša ANO ("Da") za samo procenat. Prvi put posle 1948. godine češki komunisti nisu prešli cenzus, a u novom sazivu parlamenta neće biti ni socijaldemokrata. U skupštinskim klupama naći će se, međutim, koalicija krajnje neobičnog naziva, Pirati i gradonačelnici.
Babiš je, doduše, priznao poraz na izborima, ali i najavio da planira ostanak na vlasti i da "će o koaliciji razgovarati sa opozicionim "Spolu", jer "Pirati" nikako ne smeju u vlast".
Zemanovo zdravstveno stanje sada je svojevrsna kočnica formiranju vlade, a mediji u Češkoj spekulišu da predsednik ni narednih nedelja neće moći da se vrati na dužnost. Portparol Senata Miloš Vistrčil rekao je u utorak da je Zemanova prognoza veoma neizvesna i da je njegov povratak pod velikim znakom pitanja.
Iz Zemanove kancelarije nije stigao nijedan odgovor na mnogobrojna pitanja o njegovom zdravlju, niti dijagnozi.
DUGA KARIJERA
TOKOM devedesetih, Miloš Zeman bio je lider Češke socijaldemokratske partije i kao njen predstavnik, između 1998. i 2002. godine, našao se na čelu vlade. Kritikovan je zbog potpisivanja opozicionog sporazuma sa predsednikom najuticajnije desničarske Građansko demokratske stranke (ODS) Vaclavom Klausom. Godine 2010. postaje šef Partije prava građana, koja ga, 2013. godine, predlaže za predsedničkog kandidata.