"LENJIVCI" SU VREDNIJI: Francuzi odavno rade sedam sati, Španija uvodi četvorodnevnu radnu nedelju
VLASTI u Španiji su odlučile da započnu eksperimentalni program četvorodnevne radne nedelje.
Foto AP
Učestvovaće između 200 i 400 preduzeća na dobrovoljnoj bazi u kojima će radnici od sledeće godine, za istu platu, raditi 32 sata umesto 40. Država će finansirati ovaj projekat u kom se ne očekuje značajan pad produktivnosti.
Smatra se, naime, da će radnici za četiri radna dana uspeti da urade više nego do sada za prva četiri dana u nedelji, da bi završili obaveze pre produženog vikenda. U Španiji već ima preduzeća u kojima se radi četiri dana, ali zaposleni dobijaju manje plate.
Njihove komšije Francuzi, već odavno rade pet dana, ali uz sedmočasovno radno vreme, a tridesetpetočasovna radna nedelja ima svojih prednosti i mana.
Istraživanja su, naime, pokazala da su pre kovida, kada se "normalno" radilo, Francuzi na poslu u proseku nedeljno provodili 36,3 sata, praktično koliko i iznosi evropski prosek od 36,4 sata. Ispostavilo se, tako, da Francuzi, čak, više rade od Švajcaraca (34,7) i Nemaca (34,8)! Vredniji su i od Italijana (35,5) i Šveđana (36,2). U Holandiji, rade svega 29,3 sata. Samo su Britanci (36,8) i Španci (36,4) koji sada smanjuju radnu nedelju, provodili više vremena na poslu od Francuza.
Izračunato je, takođe, da su Francuzi produktivniji 15 odsto od evropskog proseka i dva odsto od Nemaca. Opozicija je zato ljuta na Makrona, ističući da se traži kvalitet umesto kvantiteta, i da radnike ne treba do besvesti da eksploatiše liberalni kapitalizam.
Ali, to je samo varljiva statistika, na koju često utiču poludnevno radno vreme i način organizacije radnih sati. Jer, kada se pogleda na godišnjem nivou, prema istraživanju OECD čije je sedište u Parizu, među 38 zemalja, Francuzi su na neslavnom 32. mestu, sa 1.402 radna sata godišnje. Iza njih su samo Austrija (1.400), Holandija (1.399), Norveška (1.369), Velika Britanija (1.367), Danska (1.346) i Nemačka (1.332). Nemački primer ujedno govori da su najvažniji produktivnost, broj radne snage i stvaranje nacionalnog bogatstva. Šampioni rada su, inače, Meksikanci sa 2.124 sata, a slede Kostarikanci (1913), pa Korejci (1908).
Razlog za takav raskorak je, između ostalog, što se u Francuskoj ranije odlazi u penziju, a svi imaju pet nedelja godišnjeg odmora i još tri nedelje zbog produžene radne nedelje na 37,5 sati, pa se, tako, van vikenda i praznika, odmaraju punih osam nedelja godišnje.
Polemika
Francuski predsednik Emanuel Makron je upravo izazvao veliku polemiku u zemlji, izjavivši da Francuzi rade manje od svojih suseda.