POTPUNO ZDRAVA SEJALA JE ZARAZU I SMRT: Slučaj prvog nultog pacijenta i dalje zbunjuje lekare

Međutim, malo ljudi zna da je ovaj koncept uveden nakon slučaja Meri Maloun, irske kuvarice koja je bila prenosilac tifusne groznice.

Svaka epidemija ima svoju polaznu tačku - trenutak kada je prva osoba, pod određenim okolnostima, postala nosilac infekcije koja se dalje prenosila na druge ljude. Prvi "nulti pacijent" u istoriji svetske medicine bila je Mari Maloun, poznatija kao "tifusna Meri". Ona je bila ta koja je potpuno nesvesno izazvala izbijanje tifusne groznice u Njujorku početkom 19. veka.

Šta je tifusna groznica?

Bakterijska infekcija gastrointestinalnog trakta prouzrokovana bakterijom "salmonella typhi". Bolest se javlja retko u razvijenim zemljama, a češća je tamo gde su loši sanitarni uslovi i kontaminirana voda. Vakcinacija, kao i opreznost sa korišćenjem hrane i vode tokom putovanja mogu da spreče infekciju. Postoje tri faze infekcije. Svaka sledeća je progresivno ozbiljnija.

Simptomi

Jaka glavobolja, dijareja, ali ponekad i zatvor, groznica, drhtavica, gubitak apetita, malaksalost, prolazni osip koji se pojavljuje na donjem delu grudi i stomaku, bol u stomaku, slabost, umor. Salmonela kolitis izaziva krvave stolice.

Terapija zavisi od težine infekcije, ali može da uključuje: infuziju i elektrolite, antibiotike, hospitalizaciju. Antibiotici moraju da budu pažljivo odabrani zbog sve veće rezistencije bakterija na antibiotike.

Ko je bila tifusna Meri?

Meri Maloun rođena je 1869. godine u Irskoj - u okrugu Tirone. Iako je beba izgledala potpuno zdrava, neki hroničari veruju da je bila zaražena od rođenja, jer prema nekim izveštajima njena majka je tokom trudnoće obolela od tifusa.

Kada joj je bilo 15 godina, ona i njena porodica su emigrirali u SAD, a Meri umesto da traži muža, što je bilo uobičajeno za to vreme, počela je da radi kao kuvarica u bogatim porodicama. Kad joj je bila 31, Meri se preselila u malo mestu Mamaronek, gde se zaposlila u bogatoj porodici. Međutim, vrlo brzo je postalo jasno da nešto "nije u redu". Jedan po jedan, članovi porodice su počeli da se razboljevaju. Niko nije pomislio da okrivi Malounovu, izgledala je apsolutno zdravo. Ipak, lokalno stanovništvo nije moglo a da ne primeti činjenicu da su se u roku od dve nedelje, od trenutka njenog dolaska u grad, pojavili oboleli od tifusne groznice i zavladala je panika. Smatrajući da ovo nije slučajnost, stanovnici Mamaroneka su izbacili Meri iz grada.

Godinu dana kasnije, 1901, preselila se na Menhetn. Bukvalno nedelju dana kasnije, porodica za koju je počela da radi ozbiljno se razbolela - mučili su se sa naprestanim dijarejama i groznicom, a zbog bolesti su bili prinuđeni da zatvore perionicu. Tako je i Meri bila prinuđena da krene dalje... Sledeći poslodavac je bio lokalni advokat, ali i tamo je sve vrlo brzo pošlo po zlu - sedam od osam članova porodice obolelo je od tifusa. Maloun je odlučila da ostane da brine o bolesnima, ne sumnjajući da njeno prisustvo samo pogoršava tok bolesti. Za kratko vreme tifusna groznica proširila se van advokatske kuće. Od 1900. do 1905. godine Meri je šest puta menjala posao, svaki put ostavljajući iza sebe obolele od tifusa, a često i mrtve.

Godine 1906. Meri se zaposlila kao kuvarica u porodici njujorškog bankara Čarlsa Henrija Vorena. Krajem leta porodica je iznajmila kuću na Long Ajlendu kako bi uživala u poslednjim sunčanim danima, a Meri se preselila sa svima. Za samo nedelju dana, šest od jedanaest članova domaćinstva (uključujući i decu) razbolelo se od tifusne groznice. Ovoga puta se Meri brže-bolje dala u potragu za novim poslom.

Na tragu smrti

Možda bi Meri nastavila da širi zarazu i praktično ubija ljude da stanodavac ove kuće na Long Ajlendu nije bio je zabrinut zbog iznenadnog izbijanja tifusne groznice. Shvatio je da u budućnosti neće moći lako da izda vikendicu, pa je odlučio da otkrije šta je izazvalo infekciju. Angažovao je sanitarnog inženjera Džordža Sopera da istraži, a srećom ovaj se razumeo u bolest.

Vrlo brzo je otkrio da su sve porodice, gde je zabeležena infekcija, imale jedno zajedničko - kuvaricu Meri Maloun. Nažalost, dok je Soper pronašao devojku, ona je već radila u novoj porodici na Park Aveniji i uspela da raširi infekciju u domaćinstvu - ćerka vlasnika je umrla, a dvoje sluga su hospitalizovani. Džordž je pokušao da ubedi Meri da je ona nosilac infekcije, ali je ona kategorično odbila da se testira. Uključena je i doktorka Džozefin Bejker, ali kuvarica je i dalje tvrdila da je zdrava, jer je navodno nedavno pregledana i potvrđeno je da nije zarazna. Na sreću, vlasti su očigledno više verovale stručnim licima nego jednoj kuvarici, pa je Meri ubrzo uhapšena i poslata u zatvorsku bolnicu.

Zatvorska bolnica

U zatvorskoj bolnici Meri je pažljivo pregledana i otkriveno je da u žučnoj kesi postoji žarište bakterija sličnih tifusu. Lekari su predložili da se Maloun podvrgne operaciji uklanjanja bešike, ali je ona, uverena da je u pravu, odbila operaciju. Ipak, tokom suđenja, Meri je priznala da je često zanemarivala standardna higijenska pravila i da, na primer, nije uvek prala ruke pre kuvanja. Sud je ovo smatrao teškom osnovom za kaznu i poslao je u karantin na tri godine na ostrvo Nort Brader blizu Njujorka. Izolacija ju je bukvalno dovela do ludila.

Ovaj slučaj je Soper objavio 1907. godine u časopisu JAMA (Journal of the American Medical Association) i tada je prvi put za Irkinju upotrebljen naziv "tifusna Meri".

Na ostrvu je redovno prolazila sve preglede, osećala se dobro. Zanimljivo je da su testovi bili pozitivni ili negativni. Nakon brojnih žalbi, vlasti su joj dozvolile da napusti ostrvo, ali pod uslovom da nikada više ne radi kao kuvarica i da se strogo pridržava sanitetskih pravila. Ovo je poštovala neko vreme, radila je kao pralja, ali kako je taj posao bio mnogo teži od onog u kuhinji, promenila je ime u Meri Braun i vratila se kuvanju.

Kako je i dalje verovala da je zdrava, oglušila se o sve lekarske propise i ponovo je za sobom sejala tifus... Ovoga puta policija je znala koga da traži i Meri je ponovo poslata na poznato ostrvo Nort Brader, ali ovaj put bez prava na oslobađanje. Tifusna Meri postala je lokalna slavna ličnost.

U 63. godini Maloun je doživela moždani udar, nakon čega je bila delimično paralizovana. Šest godina kasnije tifusna Meri je umrla od upale pluća. Obdukcija je pokazala da njena žučna kesa zaista sadrži ogromnu količinu tifusnih bakterija, koje je nisu inficirale, ali zato jesu sve sa kojima je došla u kontakt.

Zbog svoje neodgovornosti, Meri je skoro izazvala pravu epidemiju tifusne groznice u Njujorku. Istoričari kažu da ne može sa sigurnošću da se kaže koliko tačno ljudi je inficirala i usmrtila.

(Mondo)