CRVENO-ZELENA VLADA? Treći saveznik još pod znakom pitanja, liberali ili levica

Preklapanje socijalnih tema i strategija u najvitalnijim sferama unutrašnje politike, navelo je analitičare na tvrdnju da će ove dve partije udruženo vladati Nemačkom naredne četiri godine.

Dodaje se, doduše, da će im biti potreban i treći partner. Nije izvesno da li će to biti liberali (FDP) ili Levica, iako obe stranke, zasada, odbijaju koaliciju sa levičarima kao i sa desnom Alternativom za Nemačku (AfD).

Kakva će zaista biti vlast u Berlinu posle odlaska kancelarke Angele Merkel, najviše će zavisiti upravo od trećeg partnera, izuzev ako se dogodi čudo pa demohrišćani (CDU-CSU) ostanu glavni u vlasti. Kako trenutno stvari stoje, to je veoma malo verovatno. Oni, naime, imaju jedva nešto malo više od petine biračkog tela, dok su socijaldemokrate uveliko prešle četvrtinu. Još se ne isključuje mogućnost velike koalicije CDU i SPD koja je više od deceniju i po vedrila i oblačila.

Što se samih kancelarskih kandidata i njihove harizme tiče, nema nikakve sumnje da se daleko najbolje kotira aktuelni vicekancelar i ministar finansija, Olaf Šolc (SPD). U blic anketi Instituta "Forsa", 42 odsto gledalaca izjavilo je da bi glasalo za njega, jer se "pokazao ubedljivo najbolje". Za kandidata CDU, Armina Lašeta, izjasnilo se samo 27, a za "zelenu" Analenu Berbok, 25 odsto.

Za većinu u Bundestagu potrebno je 45,5 odsto biračkog tela, a sve najjače stranke koje učestvuju na izborima, veoma su daleko od tog procenta. Trenutno najbolje plasirana, prema anketi Instituta Insa, SPD, ima 26 odsto. Druga je CDU sa 21 procentom, slede Zeleni sa 15 i liberali sa 12 odsto. Desničari, AfD imaju 11 procenata, a ostali ispod deset.

Iako su njegove socijaldemokrate na čelu, baš kao i on sam, Šolc trpi negativne posledice policijske istrage u svom Ministarstvu finansija, gde je na meti inspektora posebno carinska služba. Državno tužilaštvo u Osnabriku, koje "rešeta" Ministarstvo finansija, sprovelo je raciju i u Ministarstvu pravde koje, takođe, vode socijaldemokrate. Cilj je, osim toga, da se ispita rad Finansijske obaveštajne jedinice (FIU) sa sedištem u Kelnu, koja je u nadležnosti Ministarstva finansija.

"MINIMALAC" OD 12 EVRA

SPD i Zeleni, "duvaju u istu tikvu", naročito kad je u pitanju minimalna radna satnica. Zalažu se za granicu od 12 evra bruto i finansijske povlastice za porodice, posebno one sa decom. Demohrišćani su, pak, protiv zakonskih povećanja minimalca, i Armin Lašet kaže da "nije primereno" kad se država petlja u pregovore sindikata i poslodavaca.