POSLEDNJA VEČERA U JELISEJU: Za vreme njenog mandata, u Parizu su se promenila četiri francuska lidera
SVE se završava tamo gde sve počinje. Odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel imala je zakazanu radnu večeru u Jelisejskoj palati sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
Foto Tanjug/AP
Ovaj susret predstavlja simbolični završetak spoljnopolitičkih aktivnosti kancelarke koja je 16 godina vladala evropskom i međunarodnom scenom, razgovor s šefom države drugog dela "dvomotorca" uz čiju snagu EU kormirali kroz burne vode svetske politike.
Zvanično, u diskusiji je fokus stavljen na aktuelna međunarodna pitanja, pre svega na Avganistan, kao i na teme evropskog ustrojstva. Dvoje lidera pripremalo je ovom prilikom i Samit EU - Zapadni Balkan, koji će biti održan u Sloveniji početkom oktobra. Na međunarodnom planu, "na meniju" svečane sale u Jeliseju bili su i Belorusija, Iran, Libija i Ukrajina, a od glavnih evropskih izazova - zajednička odbrana, migranti, politika azila, klimatski izazovi i digitalizacija. Sve to kroz prizmu budućeg francuskog predsedavanja EU u prvoj polovini sledeće godine, baš kad Makrona čekaju izbori.
Teme su bile ozbiljne i zvanične, ali je sve, pred nemačke izbore zakazane za 26. septembar, na kojima se Merkelova neće pojaviti kao kandidat, bilo pre svega obojeno setnim bojama rastanka. Foto Tanjug/AP
Za svog vakta, kancelarka je sarađivala sa četiri francuska predsednika: Širakom, Sarkozijem, Olandom i Makronom. Zajednički su plovili burnim političkim vodama, prevalili preko leđa mnogobrojne krize i hvatali se ukoštac s novima - finansijskom, migrantskom, "bregzitom", pandemijom.
Bilo je u odnosima uspona i padova, ljutnji i neslaganja, sporova i različitih puteva. Merkelova i Makron se po mnogo čemu razlikuju, pa i generacijski. Kancelarka je pojavom skromna, bez harizme, velikih reči i obećanja, neko ko održava "nemačku mašinu" u radnom stanju. Francuski predsednik, sjajni orator, pun velikih najava i reformskih vizija, na koje je Merkelova sumnjičavo vrtela glavom. Nisu se u startu slagali oko budžeta evrozone, spajanja dugova, migranata, odnosa prema Turskoj ili Rusiji. Ali, evropski motor je brektao dalje, sve u ime unije i jedinstva.
Sinoćna večera bila je prilika da se još jednom pred očima sveta prikaže bliskost dve obale Rajne.
Istovremeno, Makron ne gubi vreme. Pre nekoliko dana, primio je dvojicu kandidata za naslednika Merkelove, Armina Lašeta i Olafa Šolca. Jedan od njih dvojice će, izvesno, posle izbora ponovo doći tamo gde sve počinje.
ANGELA ZA PREDSEDNICU EU
PREMA najnovijoj anketi, većina građana Evropske unije bi izabrala Merkelovu za predsednicu EU, a ne Makrona. Uoči sastanka lidera dve najuticajnije zemlje EU objavljeni su podaci istraživačkog centra Evropskog saveta za spoljne odnose iz Brisela, prema kojima bi 41 odsto građana EU Merkelovu izabralo za "predsednicu Evropske unije" - kada bi takva funkcija postojala. Merkelova je pobedila Makrona u svih 12 zemalja učesnica ankete, a Makron je dobio samo 14 odsto glasova. Anketirani su građani Nemačke, Francuske, Holandije, Danske, Švedske, Italije, Portugalije, Španije, Austrije, Poljske, Mađarske i Bugarske.