Naučnici su izneli nekoliko hipoteza na temu autora ikone. Najpopularnija je nastala zahvaljujući zapisu u hronici Donskog manastira. Prema podacima iz dokumenta, donski Kozaci su ikonu poklonili knezu Dmitriju (1350-1389) uoči bitke na Kulikovom polju (1380).

Zapis iz letopisa datira od 1692. godine, ali je teško reći kada se pojavilo predanje. Najverovatnije se pojavilo nešto pre XVII. veka.

- Tokom XIV-XV veka nije postojala donska vojska, a Kozake su nazivali neregularnim tatarskim odredima koji su bili u službi velikog kneza - pojasnio je istoričar Levon Nersesjan.

Još jedna verzija o poreklu ikone se pojavila u pripovedanju o bici na Kulikovom polju koje je nastalo približno sredinom XV veka. Prema tim informacijama ikona je nastala u Kolomni gde se okupljala ruska vojska pred odlučujuću bitku. Ikona je poklonjena knezu posle molitve u glavnom hramu grada.

Nedavna istraživanja istoričara umetnosti su opovrgla ovu hipotezu. Tokom leta 1380. godine, nekoliko meseci do bitke, Uspenski hram u Kolomni je srušen i obnovljen je tek 1392. godine. Moguće je da je tada i nastala Donska ikona.

Prema mišljenju Nersesjana, ikonu je naručila kneginja Evdokija. Moguće je da se relikvija već pojavila posle smrti njenog muža Dmitrija Donskog 1389. godine.

Remek-delo

Ako je tačna tvrdnja da je kneginja Evdokija tražila da se ikona naslika, onda je autor ikone mogao biti veliki ikonopisac tog vremena Teofan Grk.

On je došao u Rusiju oko 1370. godine iz krimskog grada Kafa (današnji grad Feodosije) i prvobitno je radio u Novgorodu, gde se još uvek može videti njegova freska u crkvi Preobraženja. U jednom od letopisa se spominje da je on oslikao i Uspenski sabor u Kolomni.

Istoričari umetnosti smatraju da se na osnovu ikonografije može reći da je ikona delo Grka. To se odnosi pre svega na rasprostranjenom u Vizantiji stilu „Eleusa“ („Umiljatost“) koji je Teofan popularizovao u Rusiji.

Ne slažu se svi istoričari umetnosti sa ovom tezom. Prvo, posle Novgoroda nije ništa poznato o životu stranog majstora. Drugo, mnoga dela koja se pripisuju Grku u stvari nisu njegova.

- Jedino delo Teofana koje je sačuvano se nalazi u crkvi Spaso-Preobraženja u Novgorodu, dok je sve ostalo pod znakom pitanja - pojašnjava Nersesjan.

Sve je više tajni

Naučnici su još više zbunjeni drugom stranom ikone na kojoj se nalazi druga ikona Uspenja Bogorodice. Po tehnici se jako razlikuje od čudotvorne slike.

Naučnici polemišu da li je obe ikone naslikao jedan umetnik ili su u pitanju dvojica? Veoma su zbunjeni i stilom kojim je ikona rađena, stil je neobičan za srednjevekovni rusko-vizantijski stil.

- Tokom XIV-XV veka postojale su brojne radionice koje su pripadale priznatim ikonopiscima tog vremena. Moguće je da je nepoznati autor Donskog remek-dela radio u jednoj od njih, možda je tamo bio i Teofan Grk ili Andrej Rubljov - objašnjava Žana Belik, šef odeljenja za ekspertize i umetničke ocene Muzeja Andreja Rubljova.

Nejasan je i natpis na dugačkom omoforu Bogorodice na kome se nalazi 24 grčkih slova. Slova su raspoređena u nizu i po mišljenju naučnika predstavljaju šifru.

Istoričar Nerserjan je posle nekoliko godina istraživanja došao do zaključka da je natpis najverovatnije iz biblijske knjige Psaltir, tačnije iz odlomka koji je povezan sa predviđanjima Bogorodice ili je tekst neke molitve.

Prema rečima eksperta, ni jedna verzija nije konačna. Naučnici i dalje pokušavaju da otkriju šifru, kao i kako je nastala Donska ikona.

(Sputnjik)