NEMAČKA NA RUBU VELIKIH PROMENA: Krhka koalicija sa slabim kancelarom? Lašet i dalje "proklizava", Šolc se sprema da nasledi Angelu Merkel

Postigli su ga, zapravo, samim kandidovanjem Armina Lašeta za svog izbornog "džokera". Umesto da im trasira put ka pobedi i obezbedi nastavak vladavine i posle Angele Merkel, Lašetovo imenovanje učinilo je suprotno. CDU i sestrinska CSU strmoglavili su se na nezamislivo nizak rejting, pa je iz dana u dan sve manja šansa da će formirati novu koaliciju.

Da se demohrišćani, koji će po svoj prilici biti najveći tragičari delikatnih izbora nakon šesnaestogodišnje vladavine "muti Angele", nisu "udavili" u unutarstranačkim trzavicama i da su, umesto Lašeta, kandidovali bavarskog premijera Markusa Zedera (CSU), sad bi posmatrali rast svoje popularnosti. Jer Nemci nisu preko noći okrenuli leđa Demohrišćanskoj stranci, kako to samo na prvi pogled deluje kad se čitaju izveštaji sondaže javnog mnjenja. Oni prosto ne mogu da "svare" Lašeta kao novog kancelara, baš kao i njihovi stranački oponenti.

Lašet nijednog trenutka nije bio adut u rukavu. Kapric, šta li, tek posle višenedeljnog natezanja unutar same CDU, a naročito na liniji sa bavarskom sestrinskom partijom CSU, kocka je pala na njega, iako je i vrapcima bilo jasno da je Zeder dobitna kombinacija. Merkelova, koja je u prvim nedeljama posle Lašetovog imenovanja bila ekstremno suzdržana i izjavljivala da se neće mešati u predizborne radnje, sada zdušno promoviše Lašeta, ističući da je izuzetno uspešan kao premijer najveće pokrajne Severne Rajne - Vestfalije.

Teško da će sav njen autoritet i ugled moći da namaknu nedostajuće procente, jer Lašet postojano proklizava i članovi CDU i njeni simpatizeri sve su ljući što će ih to koštati daljeg učešća u vlasti. Zeder, s druge strane, uživa veliku popularnost i kad bi se kancelar birao direktno, nema sumnje da bi bio Merkelin naslednik.

On upozorava da "bi poraz demohrišćana na izborima za Bundestag Nemačke doneo povećanje nezaposlenosti i javnog duga". A taj poraz sve je izvesniji, dok je na drugom kraju klackalice Socijaldemokratska partija Nemačke(SPD) čiji kandidat Olaf Šolc trlja ruke jer mu se smeši prilika da bude prvi SPD kancelar posle Gerharda Šredera.

Sam Šolc nije se mnogo pomučio da izbije u prvi plan, demohrišćani i naročito Lašet servirali su mu to na tacni. Iskusniji Šolc lako je, u ovoj fazi kampanje, nadigrao i njega i politički najneiskusniju kandidatkinju Zelenih Analenu Berbok. Zato danas "crveni" Šolc, nimalo neosnovano, najavljuje koaliciju sa Zelenima, nadajući se da će im se pridružiti i "žuti" liberali, pa bi Nemačku u naredne četiri godine vodila takozvana semafor koalicija.

MERKELOVA DO DECEMBRA

MADA se posle ovih izbora Angela Merkel povlači sa političke scene i odlazi u penziju, ona će obavljati najvišu državnu dužnost sve dok se ne bude formirala nova vlada. A to, kako su pokazali izbori iz 2017. godine, može i te kako da potraje. Tada je, naime, bilo potrebno čak pet i po meseci da se dobije koalcija. Ako bi se i sada ponovilo nešto slično, Merkelova bi ostala na dužnosti do 17. decembra, a time bi oborila rekord opstanka na vlasti koji drži Helmut Kol.

ANKETE

NAJNOVIJE ankete pokazuju da socijaldemokrate (SPD) imaju četvrtinu biračkog tela, CDU-CSU 21 procenat, Zeleni 17, liberali 12, desničarska AfD 11 i Levica sedam odsto. Ako se ovaj odnos održi do izbora, Nemačka bi mogla da dobije krhku koaliciju sa slabim kancelarom na čelu. Analitičari predviđaju da će za formiranje vlade biti potrebne tri umesto, kao do sada, dve jake stranke.