RUSI I KINEZI DIŽU IZ PEPELA AVGANISTAN: Čim se politički stabilizuje situacija u Avganistanu počinju pregovori

Sudeći po izjavi portparolke ruskog MIP Marije Zaharove, Rusima nije upućen poziv već je Moskva "dobila signale od Nemačke i Francuske o nekom susretu". Ali, o susretu ministara G-7 kojem bi prisustvovali i ministri Kine i Rusije nije bilo reči. Tako su u Moskvi demantovali japanskog ministra spoljnih poslova Tosimucu Motegija. Zaharova primećuje da je i ta zbrka dokaz da rukovodstvu zemalja G-7 nije jasno šta žele od sebe i sveta.

Rusija namerava da učestvuje u obnovi Avganistana, jer želi da u toj zemlji bude stabilna politička situacija. Moskva će, u dogovoru sa vlastima u Kabulu, predložiti ekonomske projekte. Amerikanci i njihovi saveznici koji su bili u Avganistanu 20 godina imaju moralnu obavezu da učestvuju u ekonomskoj obnovi te napaćene zemlje, izjavio je specijalni predstavnik ruskog predsednika za Avganistan Zamir Kabulov.

Interes Rusije je da se Avganistan što pre stabilizuje i počne obnova, jer se on graniči sa bivšim sovjetskim republikama koje su u zoni ruskih interesa. Avginastan je dužan Rusiji oko 790 miliona dolara, MMF-u i Svetskoj banci 1,2 milijarde dolara.

Stranci će biti najviše zainteresovani za eksploataciju prirodnih resursa. Naravno, da bi se ti planovi ostvarili, mora postojati garancija novih vlasti da će obezbediti mir.

Još u vreme SSSR-a njegovi geolozi su otkrili velika nalazišta raznih ruda metala, od bakra, zlata, litijuma, kobalta, ali i nafte. Kasnije su to potvrdili i Amerikanci. U toj zemlji su velike rezerve litijuma koji se koristi za pravljenje sve potrebnijih baterija. U Avganistanu su već bili počeli da se bave eksploatacijom prirodnog bogatstva Englezi i Kanađani, a zatim i Kinezi i Indusi.

Avganistan je Rusima i Kinezima interesantan i za tranzitne puteve. Osim toga, pravljeni su projekti železničkih pravaca iz Uzbekistana ka morskim lukama Pakistana. Rusija je zainteresovana za pravljenje gasovoda preko Avganistana do Pakistana. U julu je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na međunarodnoj konferenciji u Taškentu, glavnom gradu Uzbekistana, govorio da je njegova zemlja zainteresovana za pravljenje gasovoda u Avganistanu, ali da je za to potreban stabilan mir.

Eksperti kažu da bi u stabilnoj političkoj situaciji najzainteresovaniji za investiranje u Avganistanu bili Kinezi, Indusi i Rusi, ali ne treba zanemariti ni SAD i druge zapadne zemlje. Ali, za sada nove vlasti ne traže investitore već humanitarnu pomoć.

Predstavnici talibana u Kataru su već razgovarali sa Dejvidom Bislijem, direktorom za humanitarnu pomoć UN. Talibi mole da dobiju pomoć koju bi delili siromašnom stanovništvu. S druge strane, evrokomesar za spoljnu politiku Đozep Borelj je saopštio da će se humanitarna pomoć Avganistanu nastaviti zbog suše i uticaja pandemije kovida.

Doduše, Borelj je rekao i to da se zaustavlja razvojna pomoć dok se ne razjasni situacija s liderima talibana. EU je obećala 1,2 milijarde evra razvojne pomoći Avganistanu za period 2021-2024. godine. Uslov je da talibani moraju poštovati rezolucije Saveta bezbednosti UN, ali i ljudska prava.

Prema statistici Svetske banke, bruto nacionalni dohodak Avganistana koji ima oko 40 miliona stanovnika bio je manji od 20 milijardi dolara. Od toga talibani zarađuju do 1,6 milijardi dolara od izvoza narkotika.

Zahvaljujući stranoj pomoći od 2003. do 2012. godine ekonomski rast je bio oko 9,4 odsto.

Brzo se razvijao sektor usluga. A po podacima Svetske banke od 2015. do 2020. godine došlo je do velikog privrednog pada, pa je rast bio svega 2,5 odsto. Devizne rezerve Avganistana su u apilu ove godine bile 9,4 milijarde dolara, od toga se u zlatu čuva 1,3 milijarde dolara.

Glavni partneri su im Indija, Pakistan, Iran i Turska. Po podacima ruske carine 2020. godine je tamo izvezeno robe u vrednosti 153 miliona dolara, a uvezeno za nekoliko miliona dolara.

NATO POZIVA U RAT PROTIV TERORISTA

GENERALNI sekretarar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da Rusija i Kina treba zajedno sa drugom zemljama da se suprotstave terorističkim grupama u Avganistanu. Stoltenbergu izgleda smeta što Rusija i Kina kontaktiraju sa rukovodstvom talibana. On verovatno ne čita izjave predsednika Vladimira Putina da Moskva neće žuriti sa priznavanjem talibana, već će pratiti kako se oni suprotstavljaju teroristima. Putin je izjavio da Rusija ne namerava da prodaje oružje Avganstancima i da je zainteresovana da tamo bude mir, bez terorističkih organizacija. I Kinezi ističu da ne žele da se u Avganistanu nalaze muslimanski teroristi koji mogu da im prave probleme huškajući Ujgure.

LETOVI

SA kabulskog aerodroma ponovo su pokrenuti domaći letovi, a državna avio-kompanija "Arijana Avgan erlajn" ima letove do tri provincije. Timovi katarskih i turskih tehničara su pomogli da se obnove letovi, za koje UN kažu da su ključni, jer će se time omogućiti da se dopremi humanitarna pomoća.