STIŽE LI EU VOJSKA? Evropa izvlači pouke iz američkog debakla u Avganistanu

Tako misli evropski šef diplomatije Žozep Borelj, koji ističe da EU treba da iskoristi avganistansku krizu da bi dodatno ojačala svoju autonomnu strategiju. Borelj smatra da u Briselu moraju da budu spremni da sami vrše određene akcije, bez oslanjanja na američke trupe.

Kao primer, visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost naveo je da su SAD poslale 6.000 vojnika da bi obezbedile aerodrom u Kabulu, ali EU to nije bila u stanju. Svaka članica je imala sopstvenu akciju izvlačenja svojih građana i izbeglica i delovali su svaki za sebe, kao zasebna vojska.

EU već, bar na papiru, ima sistem taktičkih grupacija sa 1.500 vojnika još od 2007. godine. On do sada još nikada nije aktiviran, iz prostog razloga što članice nisu nikada uspele da se dogovore o načinu, mestu i vremenu akcije.

Visoki predstavnik predlaže formiranje novih evropskih snaga u kratkom roku, od 5.000 vojnika, kao priprema za odgovor na buduće krize, poput ove koja se odigrala u Avganistanu.

Borelj nije jedini koji smatra da je došao trenutak da EU treba da interveniše tamo gde su ugroženi njeni interesi koje Amerikanci više ne žele da brane. To naročito dobija na značaju u trenutku kada neki analitičari američko povlačenje iz Avganistana ocenjuju kao stvaranje nove politike u kojoj Vašington više neće slati svoje vojnike u tuđe zemlje, već samo reagovati izdaleka.

Više od toga, situacija u Avganistanu prilika je i da se odmakne u stvaranju ne samo specijalnih jedinica, već i cele zasebne evropske vojske, što naročito zagovara francuski predsednik Emanuel Makron. Još odzvanjaju njegove reči od pre dve godine da je NATO u stanju "kliničke smrti", da se Evropa nalazi pred provalijom i da mora da počne da se strateški smatra geopolitičkom silom. U suprotnom, smatra Makron, Evropa više neće upravljati svojom sudbinom.

Posle izlaska Velike Britanije, odanog američkog saveznika u Evropi, koja se najviše protivila stvaranju evropske vojske, stvari su počele da se ubrzavaju. U maju ove godine 14 zemalja je izašlo s idejom za stvaranje brzih interventih evropskih snaga. Ovu struju predvodi Makron, koji je predložio Inicijativu za evropske intervencije.

Mnogobrojne su, međutim, prepreke za tako nešto, a među njima su nedostatak zajedničke vojne kulture u Evropi, kao i inače poslovnična sporost i ograničenost u odlučivanju među čak 27 zemalja, od kojih svaka ima svoje specifične interese i zahteve. Fali, takođe, i jača evropska vojna industrija. Svako trenutno nabavlja naoružanje gde mu je najzgodnije, pa je teško napraviti vojsku od šarolikog oružja.

NISU BILI OD POMOĆI

BIVŠI evroskeptični evroposlanik Britanac Benjamin Habib podsetio je da Velika Britanija za odbranu sama izdvaja dva odsto BDP-a, a da je prosek EU 1,2 odsto, od čega Francuska odvaja 1,7 odsto, a Nemačka samo 1,1. Britanci, tako, imaju vojni budžet od 46,7 milijardi funti, a Francuska, iza nje, tek 35,8 milijardi. S tako malo para teško može da se napravi vojska. Habib "zadirkuje" Evropljane da ih čuvaju Amerikanci kojima oni nisu baš puno pomogli u Avganistanu poslednjih 20 godina.