BUGARSKI NOVINAR: Tito je dao Kosmetu autonomiju da bi povredio Srbe, isto je uradio Hruščov sa Krimom

- Jugoslovenski komunista Josip Broz Tito (po nacionalnosti Hrvat) radio je slično šezdesetih godina 20. veka. Kako bi povredio Srbe i oslabio nacionalizam Beograda, dao je Kosovu status autonomne oblasti u sastavu Srbije, ali je time podstakao albanski nacionalizam u regionu - rekao je Enčev.

Komentarišući forum "Krimska platforma", voditelj je rekao da je to bio logičan nastavak samita u okviru projekta "Tri mora" u Sofiji. Prema njegovim rečima, učešće Bugarske u oba sastanka bilo je moguće zbog predsednika Rumena Radeva koji se rukovodi "direktivama iz Sjedinjenih Američkih Država".

- Ne samo da je platforma objavila diplomatski rat Moskvi, nego je i optužila Rusiju za militarizaciju Crnog mora. Poslednja izjava je jednostavno besmislena, budući da manevri Ratne mornarice NATO-a militarizuju vode Crnog mora, a ne ruska Crnomorska flota - piše Enčev u članku za portal "Epicentar".

Prema njegovim rečima, predsednik Bugarske Rumen Radev pobedio je na predsedničkim izborima 2016. godine između ostalog zahvaljujući i glasovima rusofila, ali se njegova politika prema Rusiji ne može nazvati prijateljskom. Enčev je pozvao službenu vladu Bugarske da vodi samostalnu spoljnu politiku, a da se ne oslanja na tuđe ideje.

- Čitav vek "filije" i "fobije" u našoj politici je prava nesreća koja nas je dovela do čitave serije nacionalnih katastrofa, ekonomske propasti i demografske kataklizme. Mentalitet bugarske elite, usmeren na služenje, nije se juče pojavio. Nažalost, on je hroničan i osuđuje našu spoljnu politiku na veoma tešku i dugu bolest - zaključio je novinar.

Podsetimo, ministar spoljnih poslova Bugarske Svetlan Stojev učestvovao je na sastanku u Kijevu. Prema rečima diplomate, Bugarska potvrđuje svoju tradicionalnu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica. Učesnici "Krimske platforme", uključujući i Bugarsku, objavili su deklaraciju u kojoj je Rusija proglašena za okupatora.

Samit "Krimska platforma", koji je inicirala Ukrajina, održan je u Kijevu 23. avgusta. Na njemu se raspravljalo o "vraćanju" kontrole nad Krimom. Na sastanku je učestvovalo više od 40 zemalja i međunarodnih organizacija. Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenskii nazvao je početak samita uspešnim i rekao da je na "Krimskoj platformi" stvorena "moćna međunarodna koalicija za oslobađanje Krima od okupacije Rusije".

Krim je postao ruski region nakon referenduma u ​​martu 2014. godine. Ukrajina i dalje Krim smatra svojom privremeno okupiranom teritorijom. Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, pitanje Krima je "konačno zatvoreno".

(Sputnjik)