AMERIKANCI GROZNIČAVO TRAŽE POVOD ZA NOVI RAT: Kakve su posledice debakla SAD u Avganistanu?

Zastrašujuće slike iz Kabula najbolji su dokaz kakve je posledice imala bežanija Amerikanaca i njihovih saveznika. Amerikanci su se posle sramnog poraza u Vijetnamu povlačili iz brojnih zemalja gde su silom hteli da izvoze svoj model demokratije. Ali ono što se videlo na aerodromu u Kabulu ostaće zapamćeno za sva vremena.

I dok je predsednik Bajden pobegao na odmor, savetnici su mu pripremili bledo opravdanje za poraz. Da se u Vašingtonu još nisu osvestili i koliko su Amerikanci odvojeni od stvarnosti dokaz je i to da je poznata američka kongresmenka Nensi Pelosi posle svega što se ovih dana dogodilo u Avganistanu pozvala talibane da u pregovorima o rešavanju situacije u toj zemlji budu uključene i žene. Pelosi ne može da shvati da talibane uopšte ne interesuje priča o ljudskim pravima i ni najmanje ih ne iteresuju priče o ravnopravnosti žena i pravima gej populacije.

Posle velike blamaže jedan broj američkih i evropskih činovnika se priprema za kontranapad želeći da skrene pažnju na "dežurne krivce" Rusiju i Kinu. U Vašingtonu i Briselu su najverovatnije nesrećni što Rusi i Kinezi nikako nisu hteli da se petljaju u građanski rat u Avganistanu.

Rukovodstvu u Moskvi je bilo najvažnije da talibani ne krenu i pređu granice bivših sovjetskih republika - Tadžikistana, Uzbekistana i Turkmenistana. Zbog toga su ruski diplomati i razgovarali u Moskvi sa predstavnicima političkog rukovodstva talibana.

Da bi ohladili najratobornije i najambicioznije verske fanatike među talibanima, Rusi i Kinezi su organizovali zajedničke manevre na kojima se uvežbavala reakcija ako talibani pređu granicu Kine u oblasti gde žive Ujguri, koji su muslimani. Na drugoj strani manevre su održali i Rusi sa Tadžikima i Uzbekima.

Sada je još jasnije zašto je predsednik Putin otvoreno kazao Bajdenu na samitu u Ženevi 16. juna da Rusija ne želi da Amerikanci imaju svoje baze u bivšim sovjetskim republikama koje se graniče sa Avganistanom. U Vašingtonu govore da ni sada Moskva ne želi da iz Avganistana Amerikanci pređu u bilo koju bivšu sovjetsku republiku u Aziji.

Amerikanci i ceo NATO će bruku u Avganistanu sigurno pokušati da prikriju nekim novim vojnim angažovanjem. To traži i moćna vojna industrija, a sukobi na tuđim teritorijama su i najbolji način obuke vojnika. Pitanje je, međutim, gde će udariti a da ne prođu kao u Iraku ili Avganistanu.

Rusija je Zapadu "dežurni neprijatelj", pa će se možda u njenom okruženju tražiti moguća tačka novog udara. Nije, ipak, realno da se to i ostvari. Rusija je tvrd orah za oslabljenu Alijansu i uzdrmanu prekookeansku veliku silu.

Sigurno je da će povećati pomoć Ukrajini kako bi zaoštravali odnose sa Rusijom. Naravno da se osim čarki ne treba očekivati rat, jer Ukrajina sama ne može da izađe na kraj sa mnogo jačom ruskom armijom. Amerikanci su već kazali rukovodstvu u Kijevu da ne očekuju da će oni poslati vojsku da ratuje za povratak Donbasa i Krima.

Sadašnje čarke na zapadnim granicama Belorusije zbog toga što migranti prelaze međe, pa ih onda silom vraćaju, ne mogu se pretvoriti u veći sukob. Da je Belorusija sama moglo bi se očekivati svašta od bivših sovjetskih republika na Baltiku, a sada samostalnih država.

Glavni huškač na tom prostoru protiv Belorusije je Poljska, koja nastoji da pokaže da je od svih bivših socijalističkih zemalja najlojalniji saveznik Amerikancima.

Naravno da Rusija neće dozvoliti da bilo ko napadne Belorusiju jer bi pokoravanjem Belorusije NATO mogao da dođe na manje od 400 kilometara od Moskve. Toliko je udaljena državna granica Belorusije od ruske prestolnice.

Na Zapadu su svesni da bi rat protiv Belorusije automatski bio i protiv Rusije. Kao što se nisu mešali vojno u Donbasu jer su svesni da bi moglo doći do atomskog rata, Amerikanci se sigurno neće upuštati u vojne avanture oko Belorusije, a bez njih saveznici mogu samo da reže, ali ne i da vode ozbiljan rat.

Što se tiče Balkana, nije nimalo slučajno što su Amerikanci uspeli najbrže da nagovore rukovodstva Severne Makedonije, Albanije i Kosova da prime izbeglice iz Avganistana. U prvom talasu izbeglica doći će oni obrazovani, koji im sigurno neće praviti probleme. Ti ljudi su radili za Amerikance u Avganistanu. Severna Makedonija bi trebalo da primi 450 izbeglica koji će, kako kažu u Skoplju, biti smešteni u odmaralištima. Troškove će plaćati Amerikanci. Albanija će primiti 250 izbeglica, i oni će biti smešteni u studentskim domovima, a kad prođe turistička sezona prebaciće ih u hotele. Izbeglice iz Avganistana će na Kosovu i Metohiji smestiti u Vučitrnu i Prizrenu. Koliko će "srećnika" biti prebačeno na Kosovo i Metohiju za sada se ne zna.

Opasnost može da nastane za celi Balkan ako stigne drugi, pa i treći talas izbeglica iz Avganistana, među kojima mogu biti i verski fanatici koji se mogu povezati sa lokalnim ekstremistima.

Zašto su Makedonci i Albanci prvi odlučili da prime izbeglice nije teško objasniti. Ne radi se o humanizmu, već o želji da gazdama u Vašingtonu pokažu koliko su im lojalni.

Lukašenko: Oštar odgovor!

Predsednik Belorusije Lukašenko je ovih dana otvoreno rekao novinarima raznih zemalja koji su bili u Minsku da će na svaku provokaciju oštro odgovoriti. Osim toga, ako se zaoštri situacija Belorusija će od savezničke Rusije zatražiti da pošalje svoje jedinice. Nisu slučajno održane zajedničke vežbe interventnih desantnih jedinica Belorusije i Rusije.