KAKAV ĆE BITI KURS NEMAČKE POSLE IZBORA: Zeleni, zagovornici agresije na Srbiju, ponovo će vladati!

Evropa i svet nagađaju koliko će se promeniti spoljna politika zemlje koja vuče evropske konce. Srbija, sudeći po nedavnoj izjavi Tomasa Šiba, nemačkog ambasadora u Beogradu, ne treba da strahuje, jer u politici Berlina prema nama neće biti temeljnih promena.

Nemačka će nastaviti da podržava evropski put Srbije, kao i sadašnje granice na Zapadnom Balkanu, jer taj stav mahom dele sve stranke koje bi mogle da formiraju koalicionu vladu. Nemačka je i najveći investitor u Srbiji, njene kompanije zapošljavaju najviše radnika i to će tako i ostati, jer je u obostranom interesu.

Vrtoglavi skok rejtinga nemačkih Zelenih nije ostavio ravnodušnim čitav region, budući da ovdašnje stanovništvo još dobro pamti bombardovanje NATO aviona i činjenicu da je MIP Nemačke tada predvodio "zeleni" Joška Fišer. Kako stvari stoje, od jesenas, berlinska vlada neće biti moguća bez Zelenih, odnosno, oni i njihova kandidatkinja Analena Berbok biće neizbežni u bilo kom odnosu stranačkih snaga.

Zabrinjava i činjenica da bi, pod još jednom konzervativnom vladom, Berlin mogao da pojača svoju rigidnost kad je Srbija u pitanju. Kao dobar znak protumačen je, zato, porast popularnosti socijaldemokrata koji su, posle dužeg vremena demohrišćanske dominacije kao mlađi koalicioni partner, došli do daha i, doduše stidljivo, najavili makar teorijsku mogućnost da postanu snaga koja se u Berlinu najviše pita.

Nemačka će se, smatraju analitičari, kad su stranačke boje u pitanju, lomiti između jamajčanske, kenijske i semaforske koalicije u izbornoj godini, izazovnijoj od većine u svojoj novijoj nacionalnoj istoriji.

Prva koalicija, crno-zeleno-žuta, kojoj se trenutno daje najviše šansi, najmanje bi prijala Srbiji i čitavom regionu. U vlasti bi sedeli konzervativni demohrišćani, Zeleni i liberali.

U drugoj, crno-crveno-zelenoj varijanti, vladu bi činili demohrišćani, socijaldemokrate i Zeleni, ali se ne može pouzdano predvideti u kojoj razmeri.

Treća mogućnost, crveno-žuto-zelena, značila bi koaliciju socijaldemokrata, liberala i Zelenih, koja bi Srbiji najviše odgovarala. Moguća je crno-zelena koalicija, ali i takozvana "nemačka koalicija", demohrišćani, sa socijaldemokratama i liberalima. Sve stranačke kombinacije su, međutim, unapred isključile saradnju sa desničarskom Alternativom za Nemačku(AFD).

Sondaža javnog mnjenja pokazuje da demohrišćani i Zeleni trenutno imaju samo 46 odsto podrške. Ako se saberu glasovi ostalih partija, socijaldemokrata, liberala, desničara i Levice, dolazi se do istog procenta. Sve stranke moraju, dakle, ponovo da preispitaju s kim su spremne da uđu u koaliciju posle izbora 26. septembra. Dok se prednost demohrišćana topi, socijaldemokrate stiču nove pristalice. U direktnim izborima stvar nije komplikovana: pobedio bi upravo socijaldemokrata Olaf Šolc.

Neuobičajeno je da će, kako smatra TV kanal RTL, koji je naručio ove ankete, lider liberala Kristijan Lindner prelomiti da li će novi nemački kancelar biti Olaf Šolc, demohrišćanin Armin Lašet ili zelena Analena Berbok. Tabor kome se pridruži Lindnerov FDP dobiće većinu za sastav vlade.

Stožer nemačke spoljne politike, međutim, neće biti Balkan, još manje Srbija, nego dva giganta koja se godinama bore za svetsku dominaciju, SAD i Kina, a uz njih, svakako, i Rusija.

- Mnogi Amerikanci vide samo dve mogućnosti: Amerika pobeđuje, tehnološki, ekonomski, politički, verovatno i vojno, ili pobeđuje Kina - kaže Volfgang Išinger, šef Minhenske konferencije o bezbednosti. - Ali, ako se Amerika "vraća nazad", gde je tu Evropa?

Nemački političari raduju se što više nisu pod pritiskom američkog predsednika, kao u vreme Donalda Trampa. Ali, Amerikanci ostaju nepokolebljivi kad je reč o Kini i Rusiji.Formula dosadašnje nemačke spoljne politike delila je vrednosti sa Amerikom, čija joj zaštita bila potrebna. Dosad glavno opredeljenje, privredna saradnja s celim svetom, posebno s Kinom, verovatno će morati da se preispita.

Spoljnopolitička tema broj jedan, koja bi mogla da zadaje glavobolje budućoj nemačkoj vladi, jeste politika prema Rusiji. Ona će, nema sumnje, odlaskom Merkelove doći u novu fazu. Zbog toga je Nemačka otkazala učešće na Peterburškom dijalogu, koji je 2000. uobličio tadašnji kancelar Gerhard Šreder.

Najmekši kurs prema Moskvi imaju desničari i Levica, dok su Zeleni najtvrđi. Merkelova se držala strategije "pritisak plus dijalog", a isto bi nastavio i Lašet, smatra Dojče vele.

I njemu, ali i Šolcu, teško da bi palo na pamet da dovede u pitanje dovršetak izgradnje spornog gasovoda "Severni tok 2" u Baltičkom moru. Zeleni, međutim, smatraju da je izgradnja tog gasovoda politička greška koja će omogućiti da ruski predsednik Vladimir Putin ojača, a EU oslabi. Taj stav nisu promenili ni pošto su Vašington i Berlin postigli sporazum. Liberali zahtevaju da se napravi pauza u izgradnji i zato će biti zanimljivo kako će se ponašati ti skeptici ako eventualno budu postali deo nove savezne vlade, a gasovod prethodno (ne) bude završen.

I u slučaju Kine, kao i Rusije, pokazuje se isti obrazac. Zaoštravanje kursa zahtevaju pre svih Zeleni.

TRGOVINA SA KINOM

SPOLjNOPOLITIČKI zaokret nove američke administracije i njena očekivanja od Berlina mogli bi značajno da utiču na ekonomski bilans Nemačke i da je skupo koštaju, pre svega preko najvažnijeg partnera, Kine. Nemački izvoz u SAD je 103 milijarde evra, a u Kinu 98 milijardi. Uvoz iz Kine dostigao je 120 milijardi evra, dok je iz SAD upola manji, 67 milijardi.