GRADOVI SE PREDAJU U RUKE TALIBANA: Avganistanska vlada gubi kontrolu nad zemljom, koja se ubrzano dezintegriše

Vladine snage i dalje kontrolišu aerodrom, koji je bio velika baza SAD u Avganistanu tokom dvodecenijske okupacije, ali ostatak grada je u rukama ekstremista, koji su se dodatno približili zauzimanju prestonice Kabula i stavljanju čitave države pod svoju kontrolu.

Ministar odbrane Velike Britanije Ben Volas ocenio je juče da je zabrinut što se "Avganistan pretvara u dezintegrisanu državu koja može da postane pogodno tlo za militante kao što je teroristička organizacija Al kaida, koja će se sada verovatno vratiti". I američki general u penziji Džozef Votel upozorava da bi na granici Avganistana mogla da se dogodi teška humanitarna kriza. "Uveren sam da će u Avganistanu ponovo doći do podizanja Al kaide i Islamske države. Bilo je tako 2011, kad smo napustili Irak", upozorava Votel i dodaje da će "uskoro hiljade ljudi bežati na granice sa susedima, pre svega ka Pakistanu i Iranu".

- Rusija podržava političko rešenje za Avganistan zasnovano na odlukama Saveta bezbednosti UN i žali što talibani pokušavaju da reše situaciju u zemlji upotrebom sile - izjavio je ruski šef diplomatije, Sergej Lavrov.

Dvojica poslanika iz južne avganistanske provincije Uruzgan potvrdila su da su lokalni zvaničnici talibanima predali Tirin Kot, provincijski glavni grad. Ovaj, kao i mnogi drugi gradovi, predaju se ekstremistima bez borbe, što je pokazatelj da veliki deo naroda ili podržava talibane, ili više nema snage za otpor. Talibani su osvojili tuce glavnih gradova provincija i kontrolišu više od dve trećine države, samo nekoliko nedelja pre povlačenja trupa SAD. Juče su osvojili i glavni grad provincije Logar, na samo 50 kilometara od prestonice Kabula.

Osvajanje Kandahara veliki je korak unazad za vladu koju podržavaju SAD, pošto su pobunjenici pokrenuli novu ofanzivu u vreme kada se SAD i NATO spremaju za totalno povlačenje iz te zemlje. U ruke talibana već je pao i Herat, na zapadu zemlje. Po osvajanju Herata, talibani su zarobili komandanta avganistanske milicije Mohameda Ismaila Kana, poznatog kao Lav od Herata, jednog od najpopularnijih u zemlji, koji je minulih nedelja predvodio borce u bitkama protiv talibana.

Pentagon je saopštio da će poslati 3.000 dodatnih vojnika u roku od 48 sati, da pomognu evakuaciju osoblja ambasade SAD. Razmišlja se i o selidbi službenika na međunarodni aereodrom "Hamid Karzai" u Kabulu. Portparol Stejt departmenta Ned Prajs kaže da će deo diplomatskog kora biti evakuisan, a hitno su pozvani i svi državljani SAD da odmah napuste Avganistan.

Prajs je, međutim, istakao da će ambasada ostati otvorena, nastaviti da vodi diplomatske odnose sa vladom Avganistana i obavlja konzularne usluge.

Vojnu pomoć šalje i Velika Britanija, da bi obezbedila evakuaciju službenika svoje ambasade u Kabulu. Uputiće oko 600 vojnika. Veruje se da u Avganistanu ima oko 4.000 britanskih državljana. Ministarstvo je navelo da će trupe takođe pomoći u naporima za brzo premeštanje britanskih prevodilaca i drugog avganistanskog osoblja koje radi zajedno sa britanskim snagama u Avganistanu, koji su prvi put ušli u zemlju pre 20 godina nakon napada 11. septembra.

Sa druge strane, Rusija je još uzdržana oko svojih građana.

- Pitanje evakuacije osoblja ruske ambasade iz Kabula zbog talibanske ofanzive u Avganistanu se ne razmatra - rekao je juče specijalni predstavnik Rusije za Avganistan Zamir Kabulov.

* * * * * * * *

Poređenje Avganistana sa Vijetnamom

AMERIČKI senator Mič Mekonel upozorio je da bi odlazak američkih trupa iz Avganistana mogao da se pretvori u reprizu ponižavajućeg povlačenja iz Sajgona, na završetku Vijetnamskog rata, 1975. godine. Mekonel, koji je lider republikanske manjine u Senatu, kaže da se SAD "ubrzano kreću ka masivnoj, predvidljivoj i sprečivoj katastrofi".

- Poslednje vesti o napuštanju ambasade i slanju vojnog pojačanja izgledaju kao priprema za pad Kabula. Odluka predsednika Bajdena gurnula nas je u još gori nastavak poniženja pada Sajgona 1975. Predsednik Bajden je otkrio da je vojni poraz najbrži način da se okonča rat - rekao je Mekonel i pozvao Bajdena da pruži veću podršku avganistanskim snagama.

-Bez toga, Al kaida i talibani mogu da proslave 20. godišnjicu napada od 11. septembra spaljivanjem naše ambasade u Kabulu.

Bajden je ranije rekao da ne žali zbog svoje odluke, ističući da su SAD potrošile više od hiljadu milijardi dolara u tom najdužem ratu u svojoj istoriji i izgubile hiljade vojnika.

IZBEGLICE NA SVE STRANE

UN su apelovale na zemlje koje se graniče sa Avganistanom da ostave svoje granice otvorenim, zbog rastućeg talasa izbeglica koje napuštaju domove, bežeći pred talibanima. UN upozoravaju da je humanitarna katastrofa na pragu, jer je nestašica hrane velika. Bi-Bi-Si ističe da je više od 72.000 dece unutar Avganistana bez krova nad glavom i da bi i Evropa uskoro mogla da se suoči sa novim migrantskom krizom.

LONDON U "RIKVERC"?

BRITANSKE snage bi se mogle vratiti u Avganistan ako ta zemlja počne da bude uporište Al kaide na način koji ugrožava Zapad, izjavio je juče britanski ministar odbrane Ben Volas. Upitan da li će Velika Britanija ikada poslati trupe nazad u Avganistan, on je rekao: "Ostaviću sve opcije otvorenim".

* * * * * * * *

KO SU I KAKO SU NASTALI TALIBANI KOJI PRETE DA SRUŠE VLADU U KABULU i

Zagospodare zemljom

Nesalomivi "Učenici" i zagovornici šerijatskog prava OPET NA VLASTI?
TALIBANI koji prete da sruše vladu u Kabulu, pojavili su početkom 1990. godine u verskim semeništima, uglavnom finansiranim iz Saudijske Arabije, u kojima se propovedao tvrdokorni sunitski islam. Na paštunskom jeziku njihovo ime znači "učenici". U paštunskim područjima Pakistana i Avganistana, proklamovali su uspostavljanje mira i sigurnosti, ali i sprovođenje stroge verzije šerijata, islamskog zakona.

Iz jugozapadnog Avganistana talibani su brzo širili uticaj. U septembru 1995. zauzeli su pokrajinu Herat, koja se graniči s Iranom, a tačno godinu kasnije avganistansku prestonicu Kabul, svrgnuvši režim predsednika Burhanudina Rabanija, jednog od utemeljitelja avganistanskih mudžahedina, koji su se opirali sovjetskoj okupaciji. Do 1998. talibani su imali kontrolu nad gotovo 90 odsto Avganistana.

Uveli su kazne za nepoštovanje šerijatskog prava, poput javnih pogubljenja osuđenih ubica i preljubnika, amputacije udova za lopove. Muškarci su morali da puste bradu, a žene da nose burku. Zabranili su televiziju, muziku, pozorište, a devojčicama starijim od deset godina da pohađaju školu. Mete su im novinari, suci, žene na pozicijama...

Pakistan je takođe bio jedna od samo tri zemlje, uz Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, koje su priznali talibane dok su bili na vlasti u Avganistanu. Svrgnuti su 2001. godine nakon invazije koalicijskih snaga pod vođstvom SAD, ali su naastavili da se organizuju i osvajaju teritorije. Smatra se da su sada brojčano jači nego u bilo kom trenutku od tada. Prema nedavnim procenama NATO, talibani imaju do 85.000 boraca.