GRADNJA BERLINSKOG ZIDA POČELA NA DANAŠNJI DAN PRE 60 GODINA: Građani se sećaju priča iz ovog mračnog razdoblja (FOTO)

Brandenburška vrata su se nalazila tačno između istočnog i zapadnog dela grada. Vojnici Narodne armije DDR-a su blokirali sve uobičajene prelaze u Zapadni Berlin – najpre bodljikavom žicom.
" Operacija osiguravanja granice" koju je predsednik Nemačke Demokratske Republike Erih Honeker tada počeo bila je završetak podele Berlina. Njome je sprečen beg građana DDR-a u Saveznu Republiku Nemačku – od 1949. u tu zemlju prebeglo je 2,6 miliona ljudi.

Masovni egzodus je bio ekonomski poguban za DDR kojem je u doba gradnje zida već nedostajao veliki broj zanatlija, ali i lekara. Službeno obrazloženje za gradnju je, međutim, bilo sasvim drugačije: „Očuvanje mira zahteva da se prekinu aktivnosti zapadnonemačkih revanšista."

Ta agresivna retorika je bila tipična za vreme u kojem su se komunistički Sovjetski Savez i kapitalističke Sjedinjene Američke Države ogorčeno nadmetali da pokažu ko ima bolji društveni sistem. Obe strane su se permanentno naoružavale i stvorena je takozvana „ravnoteža straha" – to stanje je trajalo sve do pada Berlinskog zida 1989.

ZAPADNI BERLIN – „OSTRVO SLOBODE U KOMUNISTIČKOM MORU“

Podeljeni Berlin je bio tako reći žarište borbe dva sistema. Pobedničke sile su ga 1945. podelile na četiri sektora: u istočnom delu grada su zapovedništvo imali Sovjeti, u zapadnom – Amerikanci, Britanci i Francuzi.

Tadašnji predsednik SAD-a Džon F. Kenedi nazvao je demokratski Zapadni Berlin „ostrvom slobode u komunističkom moru“. A DDR je zid dugačak 155 kilometara službeno zvao „antiimperijalističkim zaštitnim zidom“.

MESTO UŽASA I SEĆANjA: BERNAUER ŠTRASE

Oni tu pričaju što su sve doživeli. Jedan od njih je, na primer, Joahim Rudolf koji je prebegao u Zapadni Berlin, a posle toga prokopao tunel dužine 140 metara – sa zapadne prema istočnoj strani, da bi drugima omogućio beg.

On priča da se neposredno posle zatvaranja granice s jednim prijateljem našao u blizini bodljikave žice pred kojom su stajali vojnici naoružani Kalašnjikovima. Vojnici su vikali na njih dvojicu. Rudolf kaže da mu je u tom trenutku bilo jasno da su spremni i da pucaju.
Bio je to nagli ulazak u jedno mračno doba.

PERSPEKTIVE MLADIH

Ali, u Bernauer Štrase na okupljanja svedoka vremena danas dolaze i mladi ljudi poput Lenarta Zibels. On je rođen 1995. upravo na jedinom mestu na kojem je nekad prolazio Zid. I to ga je podstaklo da se intenzivnije pozabavi tom temom.

Lena Kvinke, 22-godišnja studentkinja prava u Haleu, rođena je u Kamerunu, a odrasla u Etiopiji gde je išla u školu na njemačkom jeziku i učila po nemačkim nastavnim planovima. Otac joj je Nemac i još u detinjstvu je puno slušala o Berlinskom zidu. „Kada stojite ovde pred ostacima Zida, znajući čitavu priču, nije vam svejedno", kaže Lena. „Uvek sam se pitala kom delu Nemačke bih ja tada pripadala.“

Lena i Lenart imaju i nešto zajedničko. Kao mladi ljudi, kada čuju reč „zid“, ne pomišljaju samo na Berlinski zid, već i, na primer, na zid između SAD-a i Meksika, ili onaj između Izraela i palestinskih područja. „U svakom slučaju“, kaže Lena, „kad god čujem reč zid to je za mene nešto nepodnošljivo."

(Dojče vele)