UKRAJINSKI STROJ VEĆI: U Kijevu su shvatili da Zapad neće za njih da ratuje, armija će ubuduće imati čak 261.000 vojnika i oficira

Pred odlazak na odmor poslanici Vrhovne rade (parlamenta) izglasali su da armija ubuduće ima 261.000 vojnika i oficira. Teritorijalna odbrana Ukrajine će biti deo kompleksne odbrane države u koju će biti uključen maksimalan broj građana kako bi se sačuvao teritorijalni suverenitet zemlje.

Nacionalnim otporom potencijalnom agresoru rukovodiće predsednik države kao vrhovni komandant oružanih snaga, a neposrednim komandovanjem Teritorijalne odbrane baviće se komandant oružanih snaga Ukrajine.

Zakonom o teritorijalnoj odbrani Ukrajine predviđeno je da se mogu osnivati dobrovoljačke formacije kojima će biti dozvoljeno da koriste svoje lovačko oružje.

U rejonima gde se vode borbe biće armijske jedinice, ali u slučaju potrebe angažovaće se i teritorijalna odbrana. Ukrajina ima 234.000 rezervista. U ratovanju u Donbasu učestvovalo je 407.000 ljudi.

Ukrajina je 1991. imala četvrtu po veličini armiju na svetu u kojoj je bilo 980.000 vojnika i oficira. Imala je 2.800 vojnih aviona, više od 18.000 artiljerskih sistema, više od 6.500 tenkova i više od sedam hiljada oklopnih vozila. Po vojnoj moći jači od Ukrajine su bile samo SAD, Rusija i Kina.Devedesetih godina veliki deo oružja i tehnike Ukrajina je prodala u inostranstvu, a jedan broj je uništen.

Krajem 2014. oružane snage Ukrajine brojale su 232.000 vojnika i oficira. Od tehnike su imali 723 tenka, zatim 2.164 oklopna vozila, 190 vojnih aviona, 80 helikoptera, 523 artiljerijska sistema i 22 broda. Od 1991. nije kupljena niti jedna nova letelica.

Sada rukovodstvo u Kijevu potpisuje sa strancima ugovore o nabavci novog naoružanja i brodova. Britanci projektuju raketne brodove za Ukrajinu dužine 50 do 65 metara. Lani je Amerika prodala Ukrajini 16 patrolnih čamaca u vrednosti od 600 miliona dolara. Amerikanci su takođe isporučili 35 protivtenkovskih sistema "Dževelin" i za njih 210 raketa. Ukrajina je sa Turskom potpisala ugovor o gradnji dve korvete za ukrajinsku flotu.

NATO NIJE NIKAKVA GARANCIJA

U intervjuu ukrajinskim medijima Aleksandar Motilj, profesor američkog univerziteta u Nju Džersiju izjavio je da članstvo u NATO nije nikakva garancija da će taj vojni savez pomoći Ukrajini ako dođe do rata sa Rusijom. Profesor Motilj objašnjava da je većina evropskih zemalja raspoložena za saradnju sa Rusijom. Osim toga, profesor Aleksandar Motilj ocenjuje da armije evropskih zemalja nije sposobna za ozbiljnu vojnu intervenciju.

KANDIDAT LAŠET PRETI MOSKVI

KANDIDAT demohrišćana za nemačkog kancelara Armin Lašet, zapretio je Rusiji sankcijama ako se gasovod "Severni tok 2" upotrebi protiv Ukrajine. Prema njegovim rečima, na taj način će Nemačka sprečiti korišćenje "Severnog toka 2" kao "geopolitičkog oružja". Lašet tvrdi da sporazum o gasovodu između SAD i Nemačke pruža instrumente pomoću kojih one "mogu zajedno da pozovu Rusiju na odgovornost zbog destruktivnih aktivnosti". On je dodao da suverenitet i bezbednost Ukrajine moraju biti prioritet spoljne politike Nemačke.