POSLEDNJE UTOČIŠTE U APOKALIPSI: Sve o avionu „Sudnjeg dana“ koji pravi Rusija (VIDEO)

U izvesnom smislu, njihov zadatak je da kontrolišu tok apokalipse koju je izazvao ljudski faktor. Jasno je da se nešto tako neće desiti, ali takve avione treba imati u sastavu naoružanja. Za svaki slučaj.

U Rusiji je počeo da se pravi novi avion za upravljanje snagama u slučaju nuklearnog rata, saopštio je Sputnjiku izvor iz odbrambeno-industrijskog kompleksa. Prema njegovim rečima, ruske Vazdušno-kosmičke snage dobiće dve vazdušne komande na bazi Il-96-400M, a jedan od njih se već proizvodi. Projekat nosi naziv „Zvono-3S“.

Novi avion-komanda zameniće vazdušni komandni punkt Generalštaba Oružanih snaga Rusije Il-80 „Zvono“ koji je trenutno u sastavu naoružanja. Oružane snage SSSR-a dobile su četiri takva aviona u drugoj polovini osamdesetih godina prošlog veka, a uvršteni su u naoružanje 1992. godine. Avion je predviđen za upravljanje nuklearnim napadima kopnenih i morskih balističkih raketa, kao i akcijama strateške avijacije. Il-80 je pandan američkom avionu E-4B „Najtvoč“ (E-4B Nightwatch) koji je u službi od 1974. godine i koji se stalno modernizuje.

Takvi avioni se nekad nazivaju „avioni Sudnjeg dana“ ili „avioni smaka sveta“. Prema zvaničnim informacijama, te avione imaju samo dve zemlje, ali ne znamo čime raspolaže Kina, recimo. Po logici stvari, sa trenutnim statusom Kini su potrebni.

„Avioni Sudnjeg dana“ su, naravno, neobični – to je autonomni leteći nuklearni komandni punkt, a ne prosto ( i ne samo) letelica za evakuisanje najvažnijih lica u zemlji u slučaju nuklearnog rata, kako piše „Poljski radio“.

Novi avion „Zvono-3S“, kao i njegov postojeći analog Il-80, napravljen je na bazi širokotrupnih civilnih aviona: komandni punkt mora imati mnogo mesta da smesti stručnjake letećeg štaba i vojno-političko rukovodstvo sa celom svitom. Neophodno je obezbediti da taj avion leti što je duže moguće, a shodno tome, potreban je sistem za dopunu goriva tokom leta, jer tokom nekoliko časova aktivne faze nuklearnog sukoba najverovatnije nijedan aerodrom neće moći da primi taj avion zbog dopune goriva i održavanja. U tom smislu, novi Il-96-400M imaće značajnu prednost kada je reč o trajanju leta bez prizemljivanja u poređenju sa Il-86 na osnovu koga je napravljen Il-80.

Takvo komandno mesto će, najverovatnije, biti opremljeno sistemom za svemirsku komunikaciju, sistemima za komunikaciju na kratkim talasima, specijalnom antenom dužine oko četiri kilometra koja je neophodna za komunikaciju na izuzetno dugim frekvencijama sa podmornicama, komunikacionim sistemima sa raketnim bazama i lansirnim sistemima. Čitav taj kompleks opreme troši mnogo električne energije, zbog čega će avioni najverovatnije biti opremljeni sa dva električna generatora u specijalnim gondolama dužine od skoro 10 metara koje će se nalaziti ispod krila.

Uzgred rečeno, u leto 1990. godine na kosmodromu Bajkonur prvi put je lansirana interkontinentalna balistička raketa kojom je upravljano iz aviona-komandnog punkta Il-80. Testiranje je obavljeno uspešno.

Još jedna interesantna karakteristika – avioni ovog tipa nemaju spoljne prozore kako bi se smanjio uticaj štetnih faktora nuklearne eksplozije na posadu letećeg štaba i opremu. Naravno, slično mnogim savremenim tenkovima i brodovima, leteće komande mogu dugo leteti u radioaktivnom okruženju. U te svrhe postoji i fizička zaštita tela letelice, sistemi za pročišćavanje i klimatizaciju vazduha.

Od kakve koristi će biti analogni sistemi?

Pojedini primerci aviona Il-80 remontovani su 2009-2010. godine, a tada je verovatno obnovljena oprema za komunikaciju, a moguće i da je zamenjena računarska oprema štaba.

Kako je prenela televizija „Si-en-bi-si“, američki pandan ruskom „avionu Sudnjeg dana“ E-4B „Najtvoč“ nema naprednu elektroniku, a prednost se daje analognim sistemima jer će na njih manje uticati elektromagnetni impuls prilikom eksplozije nuklearne bombe. Nažalost, može se samo nagađati da li će novi ruski avion imati sličnu „analognu opremu“, jer je elektronika takvih letelica najpoverljivija i najtajnija informacija. Može se samo pretpostaviti da sada mogu pokušati da pruže dovoljnu zaštitu od elektromagnetnih impulsa i bez „egzotike“, odnosno bez upotrebe isključivo analogne opreme.

Leteći štab će naređivati i podmornicama

Kako će se koristiti ti avioni? U opasnom periodu, odnosno u situacijama kada je moguće da neka spoljnopolitička kriza preraste u pravi nuklearni rat – u avionima će biti smeštene grupe oficira – štabskih stručnjaka za planiranje nuklearnih napada. Avioni će biti pripremljeni za hitno poletanje. Biće određene vazduhoplovne snage za odbranu letećih komandi i avioni za dopunu goriva.

Ako situacija preraste u krizu, avion će primiti i vojno-političke rukovodioce odgovarajućeg ranga koji će imati pravo da izdaju nalog o primeni nuklearnih snaga. To može biti predsednik zemlje, ministar odbrane, načelnik Generalštaba i njihovi zamenici.

Avioni-komandni punktovi poleteće i napustiće rejone sa aktivnim kretanjem u vazduhu. Pridružiće im se lovci u pratnji. Biće uspostavljena veza sa svim komandama raketno-nuklearnih snaga i u slučaju uništavanja tih komandnih punktova leteći štabovi će preuzeti deo funkcija za organizaciju uzvratnog raketno-nuklearnog napada. Dakle, ti avioni će moći da izdaju naredbe raketnim nuklearnim podmornicama, da menjaju oznake meta za bilo koje strateške rakete pre lansiranja, da izdaju komande za lansiranje raketnih sistema koji će biti spremni za borbu.

Nekoliko talasa nuklearnih napada i jedan avion

Smatra se da će aktivna faza nuklearnog sukoba trajati nekoliko časova. Moguće – dan. U prvom satu sukoba razmeniće se prvi nuklearni napadi. Za drugi talas nuklearnih napada biće potrebno proceniti stanje svojih nuklearnih snaga i pokušati dobiti informacije o efikasnosti prvog napada kako bi se tokom drugog napada maksimalno efikasno usmerile rakete kojih će, naravno, biti manje i koje će se morati koristiti što selektivnije.

Naravno, moguć je i treći i četvrti talas razmene napada. Smatram da se nakon toga strateški nuklearni potencijali strana u određenom stepenu mogu iscrpeti i značajno će se smanjiti broj meta koje ima smisla uništavati. Nakon što se smanji aktivnost u nuklearnom sukobu, avioni-komandni punktovi mogu pronaći odgovarajući aerodrom i njihova misija će biti završena.

U suštini, avioni-komandni punktovi osiguravaju neizbežnost uzvratnog nuklearnog napada u uslovima kada bilo kod od potencijalnih protivnika izvodi nuklearne napade na zemlju. Međutim, status „aviona Sudnjeg dana“ ne znači da će takva letelica samostalno odlučivati o ishodu rata, na primer, da uništi takav isti neprijateljski avion. Čak i tako savršena letelica teško da će moći da pokaže efikasnost ukoliko ne bude predviđena kooperacija sa lovcima u pratnji, kao i pouzdana veza sa svim komandnim punktovima raketno-nuklearnih snaga na zemlji.

(Sputnjik)