NEMAČKI STRUČNJACI UPOZORAVAJU: Ovakve poplave će biti sve češće, rešenje je u izgradnji kuća kao u srednjem veku (VIDEO)

Gradovi i opštine se pridržavaju planova koji uzimaju u obzir i blizinu voda i njihovo moguće kretanje. Ovi planovi uključuju poplavne ravnice. Ali njihova oblast drastično propada poslednjih godina i decenija.

U Nemačkoj se između 50 i 60 hektara poljoprivrednog ili prirodnog zemljišta svakodnevno pretvara u područja na kojima je dozvoljena gradnja. To konkretno znači da je tlo u ovim oblastima praktično zatvoreno za kišnicu. Ovome treba dodati mere za promenu toka reka i potoka, što povećava njihovu brzinu. Gotovo sve mere koje čovek preduzima u ovom sektoru su finansijske prirode.

Najnovije poplave u Nemačkoj pokazuju nam slabe tačke", kaže Holger Štrumf, profesor hidrologije na Tehničkom univerzitetu u Ahenu, u intervjuu za DV. Snaga vode za mlinove, a kasnije za industriju prerade papira i metala, kaže Štrumf , ali je izgradnja većih naselja blokirala prirodni tok reka.

- Oduvek su bile velike poplave, poput Hamburga 1962. ili Elbe 2002. Ali ono što se dogodilo prošle sedmice u zapadnoj Nemačkoj događa se jednom u 10.000 godina - rekao je Štrumf.

Ali širom sveta, meteorolozi su jedinstveni u proceni da će takvih katastrofa biti sve više. Uprkos činjenici da su padavine najavljivane mnogo puta, mnogi su bili iznenađeni.

Profesor Štrumf zalaže se za oslobađanje više prostora za reke i potoke, mada je to, kako je rekao, veoma teško učiniti u naseljenim mestima. Jer davanje prirodi više prostora neizbežno znači da se čovek mora udaljiti od prostora u kome naselja postoje vekovima.

Urbanista Mark Kamerbauer ipak veruje da će biti posebno važno primeniti instrument preseljenja prilikom obnove.

- Pri obnovi, posebnu pažnju treba obratiti na to koji su delovi ranjivi - rekao je Kamerbauer za DV. Oni koji su spremni da se isele iz osetljivih područja treba da dobiju podsticaje.

- Što se tiče obnove, ne smemo da gradimo ad hoc već da se koncentrišemo na kvalitet - kaže arhitekta i urbanista. Ali nije reč o izgradnji utvrđenja protiv vode.

- Voda je gotovo nemoguća. Zbog toga bi zgradu trebalo projektovati tako da kada voda uđe u nju napravi najmanju moguću štetu i da što manje prepreka stoji na putu prilikom čišćenja  - kaže Kamerbauer.

Pri rekonstrukciji takođe treba voditi računa da se ne izdaju dozvole za ugradnju rezervoara za lož ulje kako bi se sprečila kontaminacija u slučaju novih poplava.

Prizemlje bi trebalo da bude od betona ili drveta kao nekada na soji. Kamerbauer se takođe podseća na nedavnu prošlost kada su građevine u područjima često pogođenim poplavama građene pragmatično.

- Pre industrijske revolucije, prizemne sobe su se koristile kao pomoćne prostorije i za odlaganje. Dakle, u slučaju poplave nije bilo previše štete i ljudi su bili zaštićeni na gornjim spratovima - kaže stručnjak za arhitekturu i urbanizam.

(Kurir/DV)