ČISTA EVROPA BAŠ SKUPA: Ambiciozni projekat Brisela vezan za očuvanje životne okoline, na raspolaganju 72,2 milijarde evra

Ovo je samo deo revolucionarnih mera koje je upravo predložila Evropska komisija, da bi se Stari kontinent i planeta sačuvali od daljeg zagađenja.

To praktično znači da svi registrovani novi automobili od danas pa za 14 godina u EU moraju da budu na pogon bez štetnih izduvnih gasova, na struju ili hidrogen. Zemljama članicama istovremeno se nameće i obaveza da na svakih 60 kilometara na značajnim putnim pravcima postave punjače za električne automobile, a na svakih 150 pumpe sa hidrogenom. Planira se i sađenje čak tri milijarde stabala u EU do 2030.

Evropska komisija je usvojila paket predloga s ciljem da se politika EU u oblasti klime, energije, obrade zemlje, saobraćaja i oporezivanja adaptira i omogući realizovanje klimatskih ciljeva. Ako bi se ostvario ovaj projekat, evropske ulice i gradove biće teško prepoznati već za desetak godina.

Ove mere bi trebalo da omoguće EU da do 2030. smanji emisiju gasova s efektom staklene bašte najmanje za 55 odsto u odnosu na 1990. Namera je da se do 2035. u EU dođe do klimatske neutralnosti, odnosno do nulte emisije gasova sa efektom staklene bašte, u šumarstvu i poljoprivredi, uključujući i đubrenje zemlje. Sve se radi sa ciljem da EU dostigne "klimatsku neutralnost" do 2050. godine, odnosno nultu emisiju ugljen-dioksida! Najnovijim predlozima EK na delu je faktički nova industrijska i tehnološka revolucija.

EU svake godine smanjuje kvote za emisiju gasova, što je, kako se ističe, omogućilo da se u oblasti proizvodnje struje i u industriji oni snize za 42,8 odsto u poslednjih 16 godina. EK sada predlaže da se još više smanji "plafon" emisije, kao i da se progresivno ukinu besplatne kvote u avijaciji i pomorstvu. Svaka zemlja članica moraće da ojača napore u smanjivanju zagađivanja i u stambenim zgradama, drumskom i morskom saobraćaju, poljoprivredi, tretiranju otpada.

Do 2030. godine, udeo obnovljive energije treba da dosegne 40 odsto. To se odnosi na saobraćaj, grejanje, hlađenje i industriju. Nacionalne obaveze u štednji energije će se u tom periodu udvostručiti. Postojaće i obaveza da se "prljave" tehnologije ne premeštaju u treće zemlje. Zahteva se i da se u glavnim lukama i na aerodromima poveća udeo goriva sa slabim prisustvom ugljen-dioksida, kao i da se postave punjači za električni pogon. Uspostaviće se i limit izbacivanja štetnih gasova iz svih aviona i brodova koji krstare Evropom.

Sve to će papreno da košta, i države, i pojedince. Zemlje članice će biti u obavezi da celokupnu zaradu od visokih taksa na zagađenje iskoriste za projekte vezane za klimu i energiju, odnosno za stimulisanje čistih tehnologija. Jedan deo će biti namenjen i za pomoć najugroženijim domaćinstvima, malim preduzećima i korisnicima u saobraćaju.

Predviđa se i novi Socijalni fond za klimu, iz koga će se pomagati državama da finansiraju projekte neophodne za najavljene drastične promene. Fond će se finansirati iz budžeta EU, preraspodelom sredstava, u visini od 25 odsto od ubranih taksa na emisiju gasova, čime će države članice imati na raspolaganju 72,2 milijarde evra za period od 2025. do 2032. godine. Predloženo je i da države same izdvoje isto toliko, što bi stvorilo fond od 144,4 milijarde. Tako će, ističu u Briselu, gradovi biti svežiji i zeleniji, građani zdraviji, a računi i potrošnja energenata niži.

MERE SE ODNOSE I NA SRBIJU

PREDLOŽENE mere odnosiće se i na Srbiju. Naime, kao zemlja kandidat za članstvo, moraćemo da se prilagođavamo evropskim politikama i zakonima. Imajući u vidu da se glavni paket mera odnosi na period između osam i 14 godina, realno je očekivati da do tada postanemo i punopravna članica. To znači da bi na ulicama naših gradova sva vozila već 2035. morala da budu na električni ili hidrogenski pogon! Oni koji danas kupuju novi automobil, već bi morali da misle i o tome.