BROJE ŽRTVE, TRAŽE NESTALE: Prema procenama policije, najmanje 133 osobe su poginule u poplavama samo u Nemačkoj

Nivo vode je u mnogim gradovima i dalje veoma visok, brojne kuće su nastavile da se urušavaju, a spasioci tragaju za preživelima u najugroženijim delovima zapadne Nemačke, prenosi Rojters.

Prema procenama policije, najmanje 133 osobe su poginule u poplavama, uključujući oko 90 ljudi u okrugu Arvajler južno od Kelna, a stotine ljudi se i dalje vode kao nestale.

Oko 700 stanovnika evakuisano je kasno u petak, a tokom poslednjih nekoliko dana poplave su dovele do prekida isporuka električne energije i telekomunikacionih veza u državama Rajna Palatinat i Severna Rajna- Vestfalija.

U izveštaju AP se navodi da su poplave pogodile i delove Belgije i Holandije i da je u Belgiji najmanje 20 ljudi izgubilo život.

Predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer planirao je da otputuje danas do Erftštata, jugozapadno od Kelna, gde je u subotu izvedena teška spasilačka akcija i pružana pomoć ljudima koji su ostali u ruševinama svojih kuća.

Predsednik Štajnmajer je izjavio da je "zapanjen" razaranjem koje su izazvale poplave i uputio apel da se pruži pomoć porodicama poginulih i gradovima koji su pretrpeli razaranja, preneo je ranije londonski "Gardijan".

"U odsudnom trenutku naša zemlja je ujedinjena. Važno je da pokažemo solidarnost s onima kojima su poplave odnele sve", poručio je predsednik Nemačke.

Iako su iz Evropske službe za upozoravanje na poplave početkom protekle nedelje upućena upozorenja, eksperti se pitaju zbog čega je broj žrtava ovako visok, a hidrološkinja Hana Kok ocenila je da se dogodio "monumentalni sistemski propust".

Ministar unutrašnjih poslova Nemačke Horst Zihofer ukazao je da Nemačka ubuduće mora da bude "mnogo bolje pripremljena", ocenivši da su poplave "rezultat klimatskih promena".

HAARP PONOVO U ŽIŽI?

DA li se HAARP ponovo pali - glasio je naslov s kraja juna na poznatom američkom portalu "Zero hedž". Naime, portal je preneo upozorenje vazduhoplovnih američkih vlasti o "elektromagnetnom zračenju" iznad Aljaske i nalog NOTAM-a (Kontrole leta) da se zabranjuju letovi na ovom terenu budući da je HAARP (kontroverzna istraživačka ustanova sa sedištem na Aljasci) koja proučava najudaljeniji sloj Zemljine atmosfere ponovo u pogonu:

HAARP (skraćenica od High Frequency Active Auroral Reserch Program) bio je u središtu pretpostavki da njegov radiofrekvencijski predajnik velike snage može da kontroliše vreme.

HAARP je poslednjih godina ispao iz vesti zbog neaktivnosti, ali postoji razlog da se veruje da je ponovo pušten u "naučna istraživanja".

Obaveštenje vazduhoplovcima (poznato kao NOTAM) izdala je Savezna uprava za vazduhoplovstvo 17. juna sa datumom početka od 21. juna do 25. juna. NOTAM postavlja "privremena ograničenja leta" oko Gulkane na Aljasci, gde se nalazi objekat HAARP. U njemu se navodi da je avionima zabranjeno letenje u vazdušnom prostoru Gulkane.

KONZUL BIH U MINHENU: "NAŠI DOBRO"

Generalni konzul Bosne i Hercegovine u Minhenu Vera Sajić izjavila je da u katastrofalnim poplavama u Nemačkoj nema stradalih državljana BiH, niti državljana Srbije i Hrvatske, javlja RTRS.

OD PROŠLE SUBOTE NEUBIČAJEN FENOMEN

MUNjE UDARAJU NA ARKTIKU

Meteorolozi su ove nedelje su bili zapanjeni grmljavinskim olujama sa munjama koje su tri dana zaredom pogađale ledeni Arktik, od Sibira do severa Aljaske, što je neuobičajeni fenomen za koji naučnici kažu da će s globalnim zagrevanjem biti sve češći.

"Meteorolozi nikad pre nisu videli takvo nešto", izjavio je ED Plamb, meteorolog Nacionalne vremenske službe u Fairbanksu, na Aljasci govoreći o olujama s munjama koje su počele prošle subote.

Naime, uobičajeno je da vazduh iznad arktičkog okeana , posebno kada je voda prekrivena ledom, nema dovoljno toplog strujanja potrebnog za nastanak oluja s munjama. Međutim zbog klimatskih promena to se sada menja, jer se Arktik zagreva brže od ostatka sveta.

Epizode letnjih oluja s munjama unutar arktičkog kruga utrostručile su se od 2010., što je trend povezan s promenom klime i ubrzanim nestankom leda na dalekom severu, izviestili su naučnici o svom istraživanju koje je objavljeno u časopisu Geofizikal risrč leter . Kako led nestaje, sve više vode isparava, povećavajući vlažnost u sve toplijoj atmosferi.

- S višim temperaturama i to će se događati - izjavio je koautor istraživanja Robert Holcvort, fizičar na Univerzitetu Vašington u Sijetlu .

Te električne oluje ugrožavaju arktičke borealne šume, jer uzrokuju požare u udaljenim područjima, koja se već ionako prže na letnjem suncu.