KISINDŽER (98) DELI SAVETE: "Ameriko, zbliži se ponovo sa Kinom!"

Recept bivšeg američkog sekretara Henrija Kisindžera koji je korišćen pre 50 godina za početak normalizacije odnosa SAD i Kine nije upotrebljiv jer sadašnja američka politička elita smatra da se promenila geopolitička situacija u svetu. U novim okolnostima za SAD veću pretnju predstavlja Kina od Rusije. Zbog toga konferencija koja je organizovana u Pekingu povodom 50 godišnjice tajne misije Henrija Kisindžera u Kini nije imala odjeka u Vašingtonu, ali ni u Moskvi.

Cilj posete Kisindžera Pekingu pre 50 godina bio je da Amerika poboljša odnose sa Kinom kako bi povećala antagonizam te zemlje prema SSSR-u. Devetog jula 1971 Kisindžer je uz posredovanje Pakistana koji je imao dobre odnose i sa Kinom i SAD doputovao u Peking.  Drugi put je Kisindžer došao u Kinu u novemrbu 1971 i susreo se sa kineskim premijerom. On je pripremao posetu predsednika Niksona koja je trebala biti dokaz normalizacije odnosa dve zemlje. Kisindžer je tada govorio svojoj političkoj eliti da u slučaju vojnog sukoba Sjedinjene Države istovremeno ne mogu da ratuju i protiv SSSR-a i Kine pa ih zato treba zavaditi.

Ali, treba se podsetiti da je iste godine Kisindžer posetio i Moskvu sa kojom je pripreman sporazum o ograničenju naoružanja poznatiji kao SALT 1 .

Ostareli Henri Kisindžer koji danas ima 98 godina svestan je da Vašington sada ne može da zavadi rukovodstva u Pekingu i Moskvi jer imaju najbolje odnose do sada i odličnu ekonomsku i vojno-tehničku saradnju. Ali Kisindžer misli da bi rukovodstvu u Vašingtonu bilo mudrije da poboljša odnose sa Pekingom jer bi uvođenje sankcija Kini samo zbližuje Peking i Moskvu.

Zamenik predsednika Kine Van Cišan podržao je predlog Kisindžera da se poboljša politički dijalog Vašingtona i Pekinga. Neosporno je jedno da je Henri Kisindžer u pravu kad je ovih dana kazao da bi rat između Amerike i Kine bio neopisiva katastrofa. U Pekingu se slažu da su odnosi loši i da se mogu normalizovati dijalogom i traženjem zajedničkih interesa.

Aleksandar Lukin rukovodioc Odela međunarodnih odnosa na Višoj školi ekonomike u Moskvi kaže da su sedamdesetih godina prošlog veka odnosi između Kine i SSSR-a bilii loši pa je zato Kisindžer mogao da privuče na američku stranu rukovodstvo u Pekingu. Što se tiče sadašnje situacije dobro je što Kisindžer ponavlja da Sjedinjene države moraju da poštuju i snagu drugih država.

Za razliku od Kisindžera koji je sada svestan da Vašington ne može da pokvari dobre odnose Pekinga i Moskve jedan broj američkih "jastrebova" misli da je zbog svoje vojne moći Rusija i dalje glavna opasnost. Bivši američki ambasador u Moskvi Majkl Makfol smatra da Vašington treba da objedinjuje zemlje protiv Rusije pa bi bilo dobro da dođe do zbližavanja SAD sa Kinom. Međutim većina američkih eksperata smatra da je sada glavni protivnik Amerike Kina. Na to ih pre svega navodi bojazan zbog rastuće kineske ekonomske ekspanzije.

Očigledno je da Kisindžera više žele da slušaju na istoku nego u Americi. U Vašingtonu ne umanjuju njegovo političko iskustvo i akademsko znanje ali sada su u modi mlađi i agresivniji savetnici. Američki predsednik Džozef Bajden veruje da stalnim pritiscima i uvođenjem sankcija može da disciplinijuje Rusiju i Kinu a sa njima namerava da sarađuje onoliko koliko je Americi potrebno. Naravno da istovremeno Rusija i Kina šire svoju saradnju i tako prevazilaze ekonomske i druge prepreke koje im pravi Vašington.