"SKUPO ĆE NAS KOŠTATI SAVEZ PROTIV RUSIJE": Bugarski ekspert upozorio - To je smrtna opasnost!

Kako je rekao u intervjuu za portal „Epicentar“, on ne bi osporavao potencijalnu ekonomsku korist od tog projekta, ali je u suštini antiruski i antinemački.

Analitičar je komentarisao predstojeći sastanak koji će biti održan 8. jula u Sofiji na najvišem nivou uz učešće predsednika 14 zemalja.

- Radi se o tome da se u stručnoj, a u poslednje vreme i običnoj štampi, širom sveta gleda na 'Inicijativu tri mora' po svojim istinskim standardima – to je projekat koji ima za cilj da podeli Rusiju i Zapadnu Evropu (Nemačku i Francusku) - izjavio je Vacev.

Prema rečima eksperta, što je upornija propaganda ekonomskih benefita inicijative sve je jasnije da je reč o budućim obavezama Bugarske u vojnom i geopolitičkom smislu, a ispaštaće čitavo bugarsko društvo.

- Pridruživanje Bugarske nekom antiruskom vojno-političkom savezu predstavlja smrtnu opasnost, budući da je Rusija u stanju da štiti svoje geopolitičke interese svim sredstvima. Naravno, korist izvlače vladajuća stranka i politička elita koja sada vlada u Bugarskoj - objasnio je on.

Mišljenje analitičara je da će "Inicijativa tri mora" predstavljati sledeću fazu razvoja NATO-a, koji je istovremeno usmeren i protiv Rusije, i protiv Zapadne Evrope.

U isto vreme, Vacev je podsetio da su se ranije nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron založili za ideju samita EU-Rusija, ali da je Brisel odbacio tu ideju. Prema njegovim rečima, protivile su se proamerički nastrojene članice EU kojima i predstoji da rzavijaju projekat.

- Taj projekat podseća vodeće zemlje Zapadne Evrope – Nemačku i Francusku da ima ko da donosi odluke u geopolitičkom smislu umesto njih - zaključio je stručnjak.

Inicijativa tri mora politička je platforma zemalja članica EU sa prostora između Baltika, Jadrana i Crnog mora. Poljska i Hrvatska su 2015. godine osnovale ovaj savez koji čini 12 zemalja: Bugarska, Austrija, Hrvatska, Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija.

Cilj je veća saradnja, posebno u oblasti infrastrukture, energetike i bezbednosti. Te zemlje žele da budu manje zavisne od Rusije kada je reč o snabdevanju energentima i da jačaju saradnju sa SAD.

(Sputnjik)