TRAŽI OD RUSIJE DA VRATE TERITORIJU: Estonski predsednički kandidat protiv sporazuma o granici
KONGRES Konzervativne narodne partije Estonije odobrio je kandidaturu za predsednika na narednim izborima bivšeg predsednika parlamenta Hena Piluasa, koji se protivi sporazumu o granici sa Rusijom i zahteva povratak navodno „aneksiranih teritorija“.
Foto Tanjug/Z. Žestić
Kako je saopštila partija, u svom govoru na kongresu Piluas se ponovo usprotivio ratifikaciji pograničnog sporazuma sa Rusijom, navodeći da su na snazi i Tartuski mirovni sporazum zaključen pre 101 godinu i državna granica naznačena u njemu.
- Nema nikakve potrebe ni razloga da se legitimizuje zločinačka okupacija Pečora i teritorija izvan Narve“, rekao je Piluas. On je trenutno šef parlamentarne frakcije partije, a od 4. aprila 2019. do 18. marta 2021. nalazio se na mestu predsedavajućeg parlamenta.
Prema Tartuskom sporazumu, koji su Sovjetska Rusija i Estonija potpisale 1920. godine, deo Lenjingradske i Pskovske oblasti dodeljen je ovoj baltičkoj zemlji (današnji Pečorski rejon Pskovske oblasti) i teritorije sa desne obale Narve (teritorije današnje Lenjingradske oblasti). Ove teritorije vraćene su RSFSR 1944. godine.
Između Estonije i Rusije ne postoji zakonska granica. Sporazum o granici prvo je potpisan 2005. godine. Tokom sprovođenja postupka ratifikacije, Talin je jednostrano u odgovarajući zakon uvrstio preambulu koja sadrži reference na Tartuski mirovni sporazum iz 1920. godine, koji je izgubio pravnu snagu. Moskva je ovo ocenila kao mogućnost da se u budućnosti iznose teritorijalne pretenzije prema Rusiji, pa je Rusija povukla potpis na sporazumu.
Predsednički izbori u Estoniji biće održani od 10. avgusta do 29. septembra. Prvo će parlament pokušati da izabere šefa države. Ako ne uspe, tada će biti sazvan izborni kolegijum koji uključuje 208 ljudi (107 predstavnika lokalnih samouprava i 101 poslanik u parlamentu).
rs.sputniknews.com