NA ZAPADU SE PLAŠE VOJNOG SAVEZA RUSIJE I KINE: Vašington na sve načine pokušava da pokvari sadašnje odnose Moskve i Pekinga

Zapadni mediji su nagađali hoće li predsednik RF Vladimir Putin posle sastanka sa američkim kolegom Džozefom Bajdenom odmah putovati u Peking da informiše svog prijatelja i saveznika. Putin nije putovao u Kinu, ali su samo nekoliko dana posle samita u Ženevi predsednici Rusije i Kine produžili Dogovor o dobrosusedstvu i prijateljstvu i saradnji na još pet godina.

ZBOG napetosti u Crnom moru i kasnije incidenata sa britanskim razaračem, saopštenje iz Moskve i Pekinga o produženju tog važnog dokumenta ostalo je gotovo neprimećeno. Putin i predsednik Kine Si Đinping su sa zadovoljstvom preko video-veze saopštili da su produžili Dogovor i "da nameravaju da jačaju rusko-kineske odnose".

- Tim dogovorom ojačava se uzajamna podrška zaštite državnog suvereniteta. Uvažava se i pravo izbora društvenog uređenja i put razvoja, kao i nemešanje u unutrašnje stvari - rekao je pored ostalog Putin.

Prethodni Dogovor o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji između Kine i Rusije bio je potpisan na 20 godina, 16. jula 2021. u Moskvi. Sada je produžen na pet narednih godina. Kad se zna da Putin i Si Đinping stalno ističu "da odnosi između Rusije i Kine nikada nisu bili bolji" jasno je što niko nije sumnjao da će Dogovor koji je isticao biti i produžen.

Tekst Dogovora ni sada nije menjan, a kakvi su odnosi između dva predsednika dokaz je to da se lider najmnogoljudnije zemlje sveta Vladimiru Vladimoiroviču obratio sa "Dragi moj stari druže". Na to je Putin odgovorio "da će zajedničku granicu Rusije i Kine pretvoriti u pojas večnog mira".

- Ni Rusija ni Kina neće učestvovati u bilo kakvim vojnim savezima ili blokovima i neće preduzimati akcije protiv bilo koje zemlje. Rusija i Kina će nastaviti vojnu saradnju, organizovati zajedničke vežbe, a Rusija će Kini i dalje prodavati savremenu vojnu tehniku - stoji u članu 8. ovog dogovora.

U PEKINGU slikovito govore da će produžetak važenja Dogovora i dalje omogućiti da Rusi i Kinezi "čuvaju jedni drugima leđa" i ne skrivaju "da se nije ostvarila mašta kineske elite o ravnopravnom i stabilnom partnerstvu sa SAD".

- Zapad se plaši rasta kineske privrede i zato pokušava da napravi brojna ograničenja. To je jedan od razloga što želimo da intenziviramo saradnju sa najvećim susedom, Rusijom - navode u Pekingu.

Još u vreme američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera u Vašingtonu su se bojali zbližavanja Moskve i Pekinga. Tada je Kisindžer govorio "da u slučaju eventualnog vojnog sukoba, Amerika ne bi mogla da ratuje istovremeno sa SSSR-om i Kinom. Strah od mogućeg vojnog saveza dve velike zemlje i sada postoji. Zbog toga je više američkih predsednika, počev od Džordža Buša, uveravalo Putina da je Rusiji glavna opasnost Kina, a ne Amerika. U Vašingtonu su izgleda zaboravili da je njihova državna sekretarka Medlin Olbrajt govorila da je nepravedno da Rusija ima takvo veliko prirodno bogatstvo i da bi bilo dobro kada bi se ona raspala na nekoliko država.

Prema pisanju američkih medija, i sadašnji predsednik SAD Bajden se boji još većeg zbližavanja Kine i Rusije. Rukovodstvo u Vašingtonu najviše plaši vojno-tehnološka saradnja Rusije i Kine. Posebno ih brine pravljenje modernog naoružanja i moćnih radarskih stanica.

Vojni analitiačari na Zapadu pažljivo prate i zajedničke vojne vežbe kineske i ruske armije. Neki u tome vide "pripremu vojnog saveza Rusije i Kine", a SAD zbunjuju i izjave Putina koji je u oktobru prošle godine kazao da "Moskva gradi odnose sa Pekingom na osnovi obostranog poverenja".

Iako je Ministarstvo odbrane Kine saopštilo da Kina nema planova da pravi vojni savez sa Rusijom i ne stvara "jedinstveni front protiv NATO", to nije smanjilo strah na Zapadu.

Uostalom, u Pekingu ne skrivaju da su vojne veze Kine i Rusije čvrste i doprinose "strateškom partnerstvu dveju zemalja".

Jedan broj kineskih analitičara smatra da NATO nije pretnja Kini i da zato nema potrebe za bilo kakvim vojnim savezom. Ali, raspoloženje se i u Kini menja jer je pritisak Vašingtona i saveznika sve veći. Amerikanci i protiv Kine koriste stare, mnogo puta oprobane metode

- Peking se kritikuje "zbog kršenja ljudskih prava", a u doba pandemije korone i da je "opasni virus nastao u laboratorijama u Vuhanu".

Nije slučajno što su na samitu NATO u Briselu članice tog bloka naveli Kinu kao zemlju koja remeti svetsku bezbednost. U tom smislu je Kina za članice NATO sustigla "agresivnu Rusiju".Sve to pokazuje da se vektor kritika širi na Kinu i da NATO ne stvara glavobolje samo Rusiji. Zbog toga je profesor Narodnog univerziteta u Pekingu Ši Injhun izjavio da u vreme kada neprijateljske sile prete Kini i Rusiji preostaje samo jedan odgovor - širenje strateške vojne saradnje. I predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Kine Čao Licjan je reagovao kazavši da su svi pokušaji da se ubaci klin u kinesko-ruske odnose bezuspešni.

MOĆNIJA ARMIJA

GOVOREĆI na 100. godišnjici osnivanja KP Kine kineski predsednik Si Đinping je kazao da vlasti njegove zemlje "moraju pretvoriti armiju u jednu od najmoćnijih na svetu kako bi zaštitila nacionalne interese".

- Izvlačeći pouke iz prošlosti moramo ubrzati modernizaciju armije - kazao je Si, podsetivši da je Kina 2015. krenula u veliku reformu armije.

TRGOVINSKA RAZMENA

OHRABRENI rastom trgovinske razmene u prvih četiri meseca za 22 odsto, predsednici lideri dve supersile su ponovo počeli da govore o željenim rekordima. U 2020. je trgovinska razmena Rusije i Kine iznosila 107 milijardi dolara, što je nešto manje nego do pandemije korone. Kina je i dalje glavni ruski ekonomski patrtner. a glavni zajednički projekti su gasovodi iz Sibira u Kinu.

* * * * * * * *

Novi projektili "Sarmat" uskoro u oružanim snagama RF

RAKETAMA SVET KAO NA DLANU

VEĆ naredne jeseni biće prvo gađanje novom interkontinentalnom raketom "sarmat" koja će zameniti stare sovjetske najveće rakete "vojvoda". Državna ispitivanja koja se moraju provesti pre nego što raketu počnu da dobijaju jedinice ruske vojske predviđena su 2022, a "Sarmat" će dobiti prvi puk raketnih jedinica. Direktor fabrike "Krasmaš" Aleksandar Gavrilov izjavio je da će do kraja 2022. ruska vojska dobiti najmoćniju raketu, koja može da nosi 16 bojevih glava.

Konstruktori nove ruske rakete tvrde "da sa njom mogu da pogode bilo koji deo sveta". Zbog zastarelosti "vojvoda" rusko državno rukovodstvo je odlučilo još 2010. da se napravi nova raketa koja će moći da napadne protivnike preko severnog i južnog pola. Osim toga, novi projektil je sposoban da prođe kroz bilo koji protivnički PVO. On će biti opremljen sa najsavremenijim sredstvima za prevladavanje protivničkog PVO.

- Domet te rakete će biti 18.000 kilometara. Ukupna težina je 208 tona, dužina 35,5 metara, a prečnik tri metra .a navode konstruktori.

U međuvremenu i iz SAD; stižu najave da je u planu izrada nove interkontinentalne rakete. Naime, sa kompanijom "Northrop Grumman" potpisan je ugovor vredan 13,3 milijarde dolara, dok bi po planovima Pentagona nove rakete trebalo da zamene "minuteman". B. V.