MILIONERI "IZNIKLI" TOKOM KORONE: Dok je većina osiromašila, “klub” bogataša se uvećao za pet miliona

Istraživanje globalnog bogatstva koje je sprovela švajcarska investiciona banka Kredi Svis precizira da je u svetu više od jednog procenta ljudi 2020. godine prvi put ušlo u "klub" milionera, i to uprkos velikoj ekonomskoj šteti od pandemije kovida 19. Oporavak berzi i skok cena kuća pomogli su uvećanju njihovog bogatstva.

Najviše novopečenih milionera je u Švajcarskoj, Australiji, Švedskoj, Belgiji, Holandiji, SAD, Nemačkoj, Danskoj, Kanadi i Austriji. Projekcija do 2025, međutim, predviđa da će ih ubedljivo najviše "iznići" u Kini, a zatim u Japanu.

Ekonomista Entoni Šoroks, autor ovog Globalnog izveštaja o bogatstvu, rekao je da je pandemija imala "akutni kratkoročni uticaj na globalna tržišta", ali da je to "u velikoj meri poništeno već do kraja juna 2020.". Stvaranje bogatstva izgleda da je, kaže, "potpuno odvojeno" od ekonomskih nedaća izazvanih pandemijom.

- Globalno bogatstvo ne samo da je bilo stabilno suočeno sa takvim previranjima, već se u stvari brzo povećavalo u drugoj polovini godine - zaključio je on.

U izveštaju se navodi da je ukupno globalno bogatstvo poraslo za 7,4 procenta. Time je nastavljen trend od početka 21. veka, od kada se broj ljudi sa bogatstvom između 10.000 i 100.000 američkih dolara više nego utrostručio, sa 507 miliona u 2000. na 1,7 milijardi sredinom 2020.

Ističe se da to povećanje odražavava "rastući prosperitet ekonomija u razvoju, posebno Kine, i širenje srednje klase u zemljama u razvoju". Na najnoviji trend uvećanja bogatstva, uprkos globalnoj pandemiji, kako navode u Kredi Svis, uticale su i akcije koje su vlade i centralne banke preduzele organizovanjem masovnih programa transfera prihoda kako bi podržale pojedince i preduzeća pogođena pandemijom, kao i smanjivanjem kamatne stope.

Pritom je, navodi se, smanjenje kamatnih stopa centralnih banaka verovatno imalo najveći uticaj. To je glavni razlog zašto su cene akcija i cene kuća procvetale, što se direktno odrazilo na procene bogatstva domaćinstava.

- Javni dug u odnosu na BDP porastao je širom sveta za 20 procenata, ili više, u mnogim zemljama. Izdašna plaćanja iz javnog sektora domaćinstvima značila su da je njihov prihod bio relativno stabilan, čak porastao u nekim zemljama - navodi se.

S druge strane, Svetski program za hranu, dobitnik Nobelove nagrade za mir, navodi da više od devet odsto populacije, oko 690 miliona ljudi, ide gladno na spavanje, dok cene osnovne hrane sve više komplikuju postojeće pritiske za obezbeđivanje namirnica.

VAKCINE ZA SVE

Bogatstvo milijardera poraslo je više nego milionerima, čak za 27 procenata tokom pandemije.

- Samo od povećanja bogatstva 10 milijardera tokom pandemije mogle bi da se kupe vakcine za sve - konstatuje se u izveštaju.